LESKOVAC

 Gotovo mesec dana  građani Beograda i većih gradova u Srbiji hodaju kao lučonoše borbe protiv svih oblika nasilja. Kažu – probudio se narod!  Neće više ni da trpe ni

da ćute. Kažu – od fizičkog gore je i teže- mentalno nasilje! Kažu – dosta im je da ih neko laže, da danas kaže jedno, a sutra priča da to što je rekao juče nije rekao iako je to i čula i videla cela Srbija. Oni koji gradovima ,,šetaju’’ noseći ispred sebe panoe sa natpisom ,,Srbija protiv nasilja’’, kažu – neće više da ih prave ludim i glupim. I da je to tako više od jedne decenije od kako su ovi sada na vlasti tada došli na vlast. Istine radi – demokratski, na izborima. I kad čujem da građani Beograda i većih gradova u zemlji to i tako kažu setim se da se u Leskovcu, onom Starom Leskovcu govorilo:
– Nemoj više da lažeš, bre – boli me glava od tebe! Pa nisi ti Toša Tonić da ni davaš bambone i ratlučiki i obećavaš da ćeš i decu da ni praviš samo da glasamo za tebe! Kako te nije sramota da stalno nešto lažeš.. Mator si, bre, kako te nije sramota da lažeš…
I tako sve do Niša. A od Niša pa nadalje prema Jugu je– opšta tišina.Radi podsećanja – dotle je bila Stara Srbija. Kao po onoj poznatoj – što južnije to tužnije. Opet radi podsećanja – od Niša pa nadalje na Jug su – novooslobođeni krajevi. Leskovac je od Turaka oslobođen 11. decembra 1877., ali, nama ,,oslobodioci’’ već 80 godina tvrde da je Leskovac oslobođen 11.oktobra 1944.
U Leskovcu isto – tišina! I čuje se – kolko odzvanja! Istina – hodamo tamo i ovamo, ali ne ,,šetamo’’! Nemamo vreme, nemamo kad, a i da imamo – nema potrebe da ,,šetamo’’ kao oni tamo u Beogradu i drugim većim gradovima. Oni su optileli kolke su gim plate i sve gim potaman pa mogu da šetaju kolko oće i dokle oće – dok im ne dosadi. To im, koliko čujem, savetuje i onaj zbog koga, kako kažu, nedeljama –štetaju!
A za koga i zbog koga građani Leskovca da ,,šetaju’’ kad nam je sve potaman! Uostalom, Beograd je – daleko! Niš je, istina, na 40 kilomegara odavde, ali – Niš je gradurina, veliki grad pa su,verovatno i problemi veliki, a Leskovac je – grad bez problema, a ako ih ima toliko su mali da se i ne vide, a pošo su mali – lakše se zakrpe! Istina nije to onaj Stari Leskovac kome su u posetu iz poštovanja i uvažavanja i kraljevi dolazili, nego spada u red onih gradova koji čekaju pred vratima Vlade za bilo kakvu pomoć da se izgradi neka nova fabrika i tako izađemo iz siromaštva! Istina, parama UEFE izgradili smo stadion za Prvu ligu, a što se privrede tiče još smo u nižerazrednom takmičenju. I ne mogu a da se ne setim one stare Leskovačke izreke – ako nemaš šta drugo da radiš uvati za uši pa igraj! Ali, i ova izreka je prevaziđena. Jer, sve mi se čini da se ono što građani u većim gradovima govore sve glasnije čuje i na Jugu.. i da više ne mora da važi ono da je – što južnije to tužnije…
Samo da ova ,,tišina’’ koja se čuje iz Beograda i većih gradova u Srbiji – toliko ne odzvanja..

                                                     Sava Dimitrijević