Gimnazijalci se okupili na proslavi 55 godina mature

LESKOVAC

Generacija koja je školovanje u leskovačkoj Gimnaziji završila 1968. godine okupila se da obeleži 55 godina mature. Slovenka Tomić Keka kaže da je dogovor nakon proslave pola veka bio da se okupljaju svake godine, ali ih je pandemija u tome sprečila.

„Sad smo opet tu, a nastavićemo okupljanje svake godine. Sećam se da nas je bilo pet razreda koja su maturirala u ono vreme, to je preko 150 učenika. Većina je završila fakultete, imamo i doktore nauka… Kako već biva, rasuli smo se po zemlji, Evropi, ali i svetu… Mnogi su i dalje u kontaktu, a što se mene lično tiče, ja ne koristim ove savremene vidove komunikacije tipa internet, Viber… Ja volimo živu reč, pa se trudim da komuniciram lično sa prijateljima. Ali, za organizaciju ovakvog skupa najviše zasluga pripada ljudima koji su u Leskovcu, oni većinu stvari oko organizacije završavaju, a ono međusobno obaveštavanje ide od toga ko koga zna, ko koga može da obavesti… Sada već imamo i spisak, pa se lako obaveste svi, a na žalost, sa godinama nas je sve manje, neki zbog boplesti ili udaljenosti ne mogu da dođu, pa je i tu manje problema.“

Prisećajući se kako je bilo kada su maturirali, Keka kaže da je vićini učenika bilo žao što je došlo do toga da se rastaju posle Gimnazije.

„Nama je to bilo najlepše vreme, ne sećam se da su neki bili ne znam kako oduševljeni time što sad idu na studije. To se, uostalom i znalo, da je to neki sled događaja, da ćeš nakon fakulteta da se zaposliš… Bilo nam je žao što se rastajemo, nekako smo imali osećaj da ćemo se rasturiti i da se više nećemo videti. Ali, viđali smo se na pet godina. Za neko češće viđanje i nije bilo vremena. Prvo studije, pa smo se poženili i poudavali, pa su došla deca, pa su dweca popšla u školu… E, sad, kako imamo i unuke, mi smo slobodniji, opušteniji, deca otišla svojim putem, pa nam je sad najlepše…“

Slovenka Tomić je uporedila i školstvo nekad i sad, i ocenila da joj danas „školstvo nikako ne uzgleda. Nama su profesori bili autoriteti, bili su strogi, ali smo ih mi jako cenili. Ovo sada je ništa s pram onoga, a to znam jer su moja deca išla u školu, a sada su i unuci đaci i preko njih stičem takav utisak. Katastrofa je što se nastavnici ne poštuju, ali oni danas nemaju ni znanje koje su imali naši profesori. Čini mi se i da nisu posvećeni deci, kažu im nešto ukratko, preporuče da pročitaju od te do te strane i očekuju poštovanje od te dece… Mnogo se toga poremetilo, ali možda to tako i treba sa novim vremenom, novim programom, tehnologijom. Od nas se tražilo da čitamo, da imamo više interesovanja…“ (kraj) IS/MN

Prati
Obavesti me o
guest

0 Komentara
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare