STRAZBUR-BEOGRAD
Marija Pejčinović Burić, generalna sekretarka Saveta Evrope, uoči Međunarodnog dana borbe protiv nasilja nad ženama upozorava
Prve zabrane kretanja usled virusa COVID-19 prošlog proleća dovela su do rekordnog povećanja porodičnog nasilja u mnogim državama članicama Saveta Evrope. Iako su trenutna ograničenja manje restriktivna u poređenju s tim periodom, nacionalne linije za nasilje u porodici ponovo beleže dramatičan porast broja poziva za pomoć.
Kako ljudi ostaju duže kod kuće i onlajn zbog ponovnih zaključavanja, saznajemo o povećanom seksualnom uznemiravanju, uhođenju, sekstingu (slanju uznemirujućih seksualnih poruka), lažnim slikama i drugim oblicima „onlajn nasilja“, pokazuje nedavna studija organizacije UN Women.
Jedan od naših najznačajnijih međunarodnih ugovora, Konvencija Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici (Istanbulska konvencija), poziva na posebne mere protiv takvog nasilja, poput stalno otvorenih telefonskih linija i savetovališta, pristupa skloništima za žrtve, mere zabrane prilaska i zaštite, kao i brze policijske intervencije.
Danas, kada obeležavamo Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama Ujedinjenih Nacija usred pandemije, izolacija predstavlja jedinstveni izazov za sve prethodno navedeno. Moramo da osiguramo da ponovna ograničenja kretanja ne nanose veću štetu ženama i deci. Ali možemo preduzeti korake koji će osigurati da dom ne postane mesto straha, ponovo.
Efikasne mere za sprečavanje nasilja nad ženama moraju biti ključni deo ponovo uvedenih ograničenja. Stalni i sigurni pristup uslugama podrške poput skloništa mora biti osiguran kao „neophodan“. Usluge podrške su dostupne onlajn, od psihološkog savetovanja do onlajn obrazaca za prijavljivanje za zaštitu.
Kreativna rešenja koja su funkcionisala u nekim zemljama ranije ove godine, kao što su “voz za beg” (železnice su omogućile žrtvama nasilja u porodici da besplatno putuju kako bi se sklonile od nasilnika[i]), koje omogućavaju žrtvama besplatna putovanja do usluga podrške ili informacije koje žrtvama porodičnog nasilja pružaju lokalne apoteke koje su otvorene tokom zaključavanja, treba podsticati i prilagoditi poukama naučenim tokom proleća.
Ako to već nije učinjeno, policijskim službenicima i zdravstvenim radnicima treba dati smernice za identifikovanje i pomoć žrtvama porodičnog nasilja, na primer proaktivnim kontaktiranjem žena koje su ranije tražile pomoć. Pristup pravnoj pomoći i pravnim lekovima za žene i devojke u riziku mora nastaviti da postoji.
Čak i pre nego što se pandemija dogodila, žene i devojke sa invaliditetom, migrantskog porekla, bez stalnog doma ili iz etničkih, verskih ili jezičkih manjina, često su imale poteškoća u pristupu informacijama o dostupnoj podršci i zaštiti. Moramo da osiguramo da se na njihove potrebe odgovori tokom pandemije.
Nagli porast rodno zasnovanog nasilja tokom prolećnih zatvaranja stavio je ovo pitanje na politički dnevni red u mnogim našim državama članicama. Pozivamo države koje to još nisu učinile da ovu pojačanu svest konkretizuju kroz ratifikovanje i sprovođenje naše Istanbulske konvencije. Uz nadzor Grupe stručnjaka za borbu protiv nasilja nad ženama (GREVIO), bolje osiguravamo da države potpisnice Konvencije slede njene smernice.
Ograničenja kretanja, finansijska ograničenja i neizvesnost ne smeju da ohrabruju počinioce – bilo kod kuće ili onlajn. Za sve takve oblike nasilja moramo imati nultu toleranciju.