BEOGRAD

Vlast u Srbiji oštro je suzbijala antivladine proteste predvođene studentima, od kojih su mnogi organizovani uz pomoć digitalnih alata, navodi se u novom izveštaju organizacije Fridom haus. U izveštaju se podseća da je Srbija od 2024. godine svrstana među delimično slobodne zemlje kada je reč o slobodi interneta.

Izveštaj „Slobode na internetu“, koji obuhvata period od juna 2025. do maja 2026. godine, pokazuje da sloboda na internetu u svetu opada 16. godinu zaredom. Autoritarne vlasti sve češće koriste cenzuru, prekide internet veze i zakonska ograničenja kako bi kontrolisale protok informacija i sužavale prostor za slobodno izražavanje.

„Autoritarni režimi preoblikuju internet u sistem kontrole, odlučujući ko može da se poveže, šta može da vidi i da li njegov glas može da se čuje“, izjavio je autor izveštaja i zamenik direktora Fridom hausa za istraživanja Kian Vesteinsson.

Na globalnom nivou, stanje internet sloboda pogoršalo se u 16 od 38 analiziranih zemalja, dok je napredak zabeležen u osam. Samo devet država ocenjene su kao slobodne, a Estonija je zauzela prvo mesto prema uslovima za ostvarivanje slobode na internetu.

Najveći pad zabeležen je u Iranu, koji se, zajedno sa Kinom i Mjanmarom, svrstava među zemlje sa najnepovoljnijim uslovima za slobodu interneta. Pogoršanje je registrovano i u Jordanu i Nigeriji, dok je Gruzija iz kategorije slobodnih prešla u grupu delimično slobodnih zemalja.

Fridom haus upozorava i na moguće zloupotrebe propisa kojima se proverava uzrast korisnika, kao i mera usmerenih na sadržaje generisane veštačkom inteligencijom. Iako takve mere mogu imati opravdane ciljeve, navodi organizacija, postoji rizik da postanu instrumenti cenzure i nadzora.

Zbog toga Fridom haus poziva na veća ulaganja u tehnologije koje omogućavaju zaobilaženje cenzure, zaštitu privatnosti i bezbedan pristup internetu. Organizacija istovremeno traži veću transparentnost u vezi sa zahtevima vlasti za prekid internet veze.

(Kraj) SP/AS