LESKOVAC

Igor Pavlović, leskovački scenarista poznat po serijama „Smešno ćoše kod Đoše“ i „Ko je ovde lud“ koje su prikazivane na tv Pinku, priprema tv seriju i film „Udari grom na svetog Iliju“. Radnja je smeštena u Leskovcu u periodu od 1926. do 1941., sa kraćim osvrtima na 1918. i 1978., a govori o osnivanju FK „Veternica“, klubu leskovačkih Roma i ljudima koji su za kratko vreme ostvarili svoj san i od korpara, konopljara ili muzikanata postali čudo na leskovačkoj fudbalskoj sceni, ali i meta vrbovanja drugih klubova ondašnje Moravske župe. Radnja se završava 1941., kada je u Arapovoj dolini streljano 320 Roma, a od toga 60 fudbalera i članova uprave FK „Veternica“. Serija je bogata istorijskim likovima iz tog zlatnog doba Leskovca: sportistima, industrijalcima, trgovcima, umetnicima, političarima. Ono što je zanimljivo je što je svaki događaj apsolutno autentičan, kao i svaki lik (sa svojim imenom, krštenicom, venčanicom, umrlicom, zanimanjem, porodicom). Naslov se odnosi na najpoznatijeg fudbalera FK „Veternica“, Zekea Demirovića, čuvenog beka, koji je zbog siline udarca nosio nadimak Sveti Ilija Gromovnik.

Odakle ideja

Pavlović je na ovu ideju došao na osnovu novinskog članka objavljenog 2016., na 90-togodišnjicu osnivanja kluba.

„Mali članak u kome piše kada je tim osnovan, od strane koga i zloglasno streljanje. To mi je bila inicijalna kapisla da krenem u istraživanje dugo više od godinu dana. Na početku sam dobio knjigu od predsednika FK „Veternica“ Rajka Elezovića, koja je izašla 1976. i koja govori o prvih 50 godina kluba. Podaci, koje sam tu našao, činili su osnovu za filmsku građu, ali su mi bili nedovoljni. Npr. pisalo je tim je osnovan tad i tad, od tog i tog, i činili su ga taj, taj i taj… Nije pisalo na kojoj poziciji je igrao bilo ko od pomenutih fudbalera, kao ni bilo šta o njima… E onda sam krenuo u prikupljanje podataka… Pomogao mi je i Zoran Saitović iz organizacije „ROSA“. Jako je zanimljiva i priča o osnivaču kluba, čuvenom trgovcu Dimitriju Nikoliću, poznatom kao Mita Papir, jednoj jako zanimljivoj ličnosti, koji je u suštini glavni lik filma. NJegovi unuci Goran Spasić i njegov stariji brat Bratislav, koji je za tu priliku došao iz Novog Sada, stvarno su mi puno pomogli u kreiranju lika njihovog dede… Kad je serija počela da dobija svoj oblik susreo sam se sa glumcem kruševačkog pozorišta Dejanom Tončićem, sa kojim sam već sarađivao u seriji „Ko je ovde lud“, jednim izuzetnim glumcem, po kome sam i gradio jedan od dva vodeća lika u seriji, i ispričao mu za ovu ideju. On se oduševio i ispričao je to reditelju Miloradu Milinkoviću („Čitulja za Eskobara“, „Mrtav ’ladan“, „Patuljci sa naslovnih strana“). Sa njim sam se video tri meseca kasnije u Leskovcu na FAPORU i dogovorili se oko nekih detalja… Takođe, u seriji će biti zastupljeni i autentični likovi Nemaca, koji su direktno i indirektno bili odgovorni za zločin u Arapovoj dolini.“

Interesovanje za ideju

Par meseci kasnije, na Pavlovićevo zaprepaštenje, krenuli su pozivi… Kontaktirali su ga ljudi iz četiri producentskih kuća, od kojih su dve jako velike i poznate, želeći da otkupe autorska prava za seriju.

„Kako su do njih stigle informacije o, u to vreme još uvek nenapisanoj i nezavršenoj seriji, ne znam“ kaže Pavlović i dodaje da je ponude odbio, jer jednostavno smatra da je ovo izuzetno kvalitetan projekat u koji je uložio mnogo vremena i truda.

„Smatram da treba bukvalno da krene odavde, a ne da ga neko iskasapi nekom svojom drugačijom vizijom. Sa televizijama sam dogovorio da ćemo se čuti kad serija bude snimljena i da se dogovorimo samo oko prava na emitovanje. Imam registrovanu produkcijsku kuću, „Monarch studio“, jer sam shvatio da je vrag odneo šalu, zaštitio autorska prava serije i krenuo lagano da je sređujem. Sada sledi konkurs filmskog centra Srbije, na kome se nadam da ću dobiti određena sredstva, koja naravno neće biti dovoljna, ali eto, videću nešto i sa potencijalnim sponzorima.“

Jezik u seriji je takođe autentičan.

„To znači da Romi govore romski, Nemci nemački, Leskovčani dijalektom, ali ne baš svi Leskovčani… Mislim da po ovoj priči može da se napiše i roman i na tu temu sam razgovarao sa Stefanom Mitićem, mladim leskovačkim piscem, autorom trenutno najprodavanije Lagunine knjige „Ja sam Akiko“, da on to uradi. Obično se ide obrnutim redosledom, ali ovoga puta ćemo ovako. Velika mi je želja da ovu priču pretočim u roman, ali jednostavno nemam vremena da se time bavim, a Stefan je brilijantan, tako da videćemo, koliko mu vreme dozvoljava…“ najavljuje Igor Pavlović.