Država i Republički geodetski zavod uvela nove namete, za upis u katastar advokati traže 24.000 dinara a građani više neće moći sami to da rade

BEOGRAD

Novim izmenama u radu katastra građanima je ukinut izbor da li će sami da prikupljaju i predaju dokumentaciju ili će da za to potraže pomoć stručnih institucija, budući da će sada upis u katastar morati da ide preko advokata ili geodetskih organizacija, koji će te usluge naplaćivati prema svojim tarifama.

Od subote, 4. oktobra građani Srbije upis u katastar mogu da vrše isključivo digitalnim putem i to uz stručnu podršku advokata ili geodetskih organizacija, što je saopštio Republički geodetski zavod (RGZ).

Ovo je objašnjeno time da će se na ovaj način omogućiti efikasan upis u katastar, uz proveru ispravnosti dokumenata od strane profesionalnih korisnika.

Građani više neće biti u mogućnosti da svoje zahteve podnose na šalterima, već će to umesto njih raditi stručna podrška i to preko digitalnih „šaltera“, što je, kako RGZ navodi, prednost jer donosi uštedu vremena i smanjuje mogućnost bilo kakvih nedoumica.

Prednost ovog noviteta, kako su objasnili je i u tome što će građani i njihovi stručni predstavnici imati mogućnost da pristupe predmetu sa bilo koje lokacije bez obzira na vremenske ili geografske odrednice.

Za podnošenje zahteva, građani će na raspolaganju imati 4.000 digitalnih „šaltera“, koji će uvek biti dostupni.

https://www.danas.rs/vesti/ekonomija/rgz-od-sutra-upis-u-katastar-iskljucivo-digitalno/embed/#?secret=JxVTeiuZDK#?secret=FGH3IkwCMk

„Novi način sprečava i falsifikovanje starih dokumenata jer se sada isti prenose u digitalni format, a njihovu ispravnost i validnost proveravaju profesionalni korisnici. Digitalni upis u katastar je jedini način da se onemogući manipulacija i intervencija na dokumentima i da se završi sa beskrajnim putevima papira koji dolaze i izlaze iz RGZ-a“, objasnili su iz zavoda.

Međutim, ono što nije objašnjeno ni spomenuto, jeste pitanje koliko će ovaj novi sistem upisa koštati građane.

Podnosioci zahteva će morati da plate profesionalne korisnike da urade taj posao za njih, što iziskuje značajna finansijska sredstva.

Advokatica Marija Pešović za Danas objašnjava da ova vrsta usluga prema novoj advokatskoj tarifi u proseku košta 24.000 dinara.

Ona ističe da je podnošenje zahteva za upis preko profesionalnih korisnika mogućnost koja postoji već neko vreme i da se pokazala kao dobro rešenje.

„Prijem i obrada predmeta u službi teče brže od tradicionalne predaje zahteva na papiru. Profesionalni korisnici pružaju i stručnu pomoć, te se smanjuje mogućnost predaje nepotpunih zahteva i neispravnih dokumenata. Svedoci smo da službe katastra ne postupaju u zakonskim rokovima, često prave greške na teret građana i velike propuste u radu. Iz tog razloga, svaka inovacija koja će rasteretiti službenike u obavljanju posla je korak napred. Digitalizacija državnih servisa je neophodnost u današnje vreme“, smatra Pešović.

Međutim, ona navodi da se, sa druge strane, ovom izmenom primorava pojedinac da angažuje stručnu pomoć i onemogućuju se oni koji to ne žele, da sami ostvare svoje pravo.

„Ukida se mogućnost neposredne komunikacije sa državnim servisom i, takođe, građani neće moći da odluče da li žele da plate stručnu pomoć ili da to obave sami. Univerzalni savet je da se prilikom obavljanja svakog pravnog posla angažuje ili konsultuje stručno lice, ali to bi trebalo da bude pravo izbora“, kaže naša sagovornica.

Analitičarka na tržištu nekretnina Kaća Lazarević za Danas kaže da ova izmena predstavlja užasan udar na budžet građana.

„Ukidanje šaltera nikako nije u redu, RGZ nije privatna ustanova, nisu svi građani u stanju da jure ovlašćene advokate koji imaju digitalni šalter ili ovlašćene geodetske organizacije. Građani moraju da pronađu takvu osobu, da joj plate debelo jer oni naplaćuju po advokatskom tarifniku, a isto tako i geodetske organizacije“, ukazuje ona.

Ona dodaje da će sada kad se napravi neka greška, građani opet morati da plate advokata da to ispravi.

„Ukoliko neko hoće kopiju plana parcele ili informaciju o lokaciji i slično, moraće opet da plati advokata ili drugog stručnog koristnika da mu to obavi“, objašnjava Lazarević.

Oni su ovim potezom, kako kaže naša sagovornica, napravili veliki ustupak advokatima i geodetskim organizacijama, koje su, kako navodi, uglavnom oni i oformili.

„Nemaju svi advokati pristup digitalnom šalteru, a oni koji imaju biće u povlašćenom položaju u odnosu na druge. A to će svakako biti poseban balast za one građane koji žele da kupe ili prodaju neku nekretninu“, smatra Lazarević.

Ljudi koji rade u katastru, kako dodaje, niti su geodete, niti su pravnici.

„Jako mali broj stručnih ljudi radi u RGZ-u, zato i imaju zastoj, pored toga što ih ima malo“, ukazuje Lazarević.

Izvršni sekretar Sindikata „Nezavisnost“ Republičkog geodetskog zavoda Nebojša Pejčinović potvrđuje da je organizacija rada u RGZ-u veoma problematična.

„Da bi se svi ti predmeti koji su stizali rešavali elektronski u roku od pet dana, svi drugi predmeti koji su se predavali morali su da budu na „stend baju“, čime su se probijali rokovi za rešavanje predmeta i u najvećem delu katastara protiv načelnika su podnošene prekršajne prijave jer nisu postupali u zakonu definisanim rokovima. Sada se kroz ove izmene i oni rasterećuju toga, a ti rokovi se prolongiraju“, objašnjava on.

Kako dodaje, nije siguran da li će ovaj novitet pomoći da se smanji broj nerešenih predmeta, ali smatra da je ključni problem u samoj organizaciji rada RGZ-a.

„Broj ukupnih predmeta će nesumnjivo posle ovakvih promena biti u padu, jer je sama procedura da stranka donese svoje dokumente i preda na uknjižbu sada dosta otežana, ali pre svega, sada će biti skuplja. Advokati nemaju nikakvog razloga da rade besplatno nešto što je ranije bio posao državne uprave“, ukazuje Pejčinović.

On naglašava i da se postavlja pitanje koliki su uopšte kapaciteti geodetskih organizacija i da je problem jer nemaju svi advokati pristup digitalnom šalteru.

„Postoje advokati koji su se registrovali, koji su potpisali sporazum kojim se pristupa bazi katastra nepokretnosti i samo oni će moći da obavljaju ovaj posao. Sigurno je broj advokatskih kancelarija koje će imati pristup digitalnom šalteru daleko manji od broja onih kojima ovo pravo nije dostupno“, objašnjava naš sagovornik.

Pejčinović ukazuje da su svi problemi u radu RGZ-a posledica toga što u zavodu nema dovoljno geodeta i pravnika.

„Ipak, u nekoliko poslednjih konkursa koji su sprovedeni, na pozicije gde su nekada radili geodete i pravnici, primljeni su da rade i oni koji imaju drugačije obrazovanje. To govori da se struka polako udaljava iz katastra i da je pod plaštom informatičkog obrazovanja došlo do pada kvaliteta“, navodi on.

Pejčinović ističe da je moguće da će u narednom periodu biti pozitivnih efekata ove promene.

„U ovom trenutku, mi u sindikatu, ne prepoznajemo konkretan rezultat ovih izmena, osim što će dovesti do opravdanog nezadovoljstva građana, kojima se nameću dodati troškovi“, kaže on, prenosi Danas. (kraj)LJS/SA

Prati
Obavesti me o
guest

0 Komentara
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare