BEOGRAD-LESKOVAC

Postojeći pristup Republičkog  hidrometeorološkog zavoda (RHMZ) planiranju sredstava potrebnih za funkcionisanje protivgradne zaštite, distribucije protivgradnih raketa I održavanju lansirnih stanica, ne obezbedjuje , u dovoljnoj meri, zaštitu poljoprivrednog proizvoda, zaključak je Državne revizorske institucije.

Potrebno je, smatra DRI, promeniti Zakon o zaštiti od grada, način finansiranja protivgradne službe I njenu organizaciju.

U periodu od 2015. do 2017., za protivgradnu zaštitu je godišnje iz budžeta Republike Srbije, AP Vojvodine I lokalnih samouprava, prosečno izdvajano po 625 miliona dinara. U istom periodu, prema statističkim podacima, grad je prouzrokovao materijalnu štetu procenjenu na 6,18 milijardi dinara, od čega 95% u poljoprivredi.

U svom izveštaju Državna revizorska institucija zaključuje, na osnovu ovih podataka, da Republički hidrometeorološki zavod nije na odgovarajući način planirao sredstva za funkcionisanje protivgradne zaštite, jer ‘’daje prioritet drugim poslovima iz svoje nadležnosti, oslanja se na finansiranje iz budžetske rezerve I na pomoć jedinica lokalne samouprave’’.  Ovakav način planiranja dovodi do zirika da RHMZ ne obezbedi na vreme potrebne uslove za funkcionisanje sistema odbrane od grada.

Uz konstataciju da nigde u svetu ne postoji stoprocentna efikasnost delovanja protivgradne zaštite, DRI, ipak, zaključuje da je potrebno izvršiti niz izmena u sistemu, koji ne funkcioniše dobro. Najpre, u pogledu Zakona o zaštiti od grada, koji u protekle tri godine, od kada je usvojen nije doveo do relizacije ciljeva. Resornom ministarstvu se preporučuje da pokrene inicijativu za izmenu Zakona, vodi računa o kadrovskim potrebama RHMZ I propiše metodologiju po kojoj će lokalne samouprave vršiti procenu štete nastale od grada.

RHMZ-u se nalaže da utvrdi srednjoročne ciljeve I u skladu sa njima planira sredstva za protivgradnu odbranu, izvrši stručnu analizu optimalnog broja I teritorijalnog rasporeda lansirnih stanica, broja raketa I njihove distribucije.

Po metodologiji Cost-benefit analize, svaki dinar uložen u odbranu od grada, vraća se 14 puta, upozorio jeRHMZ u svom Izveštaju o radu Sistema odbrane od grada, ali u Srbiji nema stabilnog finansiranja ove oblasti, što indirektno dovodi do milionskih šteta u poljoprivredi. Zavod nije dosledan u svojim zahtevima prilikom planiranja potrebnih sredstava za funkcionisanje protivgradne zaštite. Sklon je da, kada od države ne dobije traženi iznos, u okviru postojećeg limita, smanji sredstva za protivgradnu zaštitu, na račun drugih programa, zaključuje Državna revizorska institucija.