Đurić: Stalna radna grupa za bezbednost novinara napravila pomak ali smo možda malo više očekivali

LESKOVAC

 Koliko je rad Stalne radne grupe za bezbednost novinara doprineo
povećanju bezbednosti novinara ? Rade Đurić, član Stalne radne grupe za bezbednost novinara ispred Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) smatra da ona jeste napravila pomak ali i da su novinari i njihova udruženja možda malo više očekivali.

“U svakom slučaju ima jako puno dobrih i korisnih stvari koje je
Stalna radna grupa za ovih šest godina iznedrila”, smatra Đurić.

Precizira da su to “prijava eventualnih pretnji i napada na novinare, procesuiranje od strane policije i tužilaštva koje treba zapravo da da neku vrstu sigurnosti i pokazatelj samim
novinarima da je slučajeve moguće prijaviti i procesuirati” .

Kaže i da je to “sam odnos sa tužiocem i policajcem gde novinar može da postavi
određeno pitanje i dobije određenu vrstu zaštite, zapravo sve ono što
je nedostajalo sve te godine a što je činilo novinare nesigurnim”.

“Sa druge strane”, dodaje Đurić, “možda smo malo više smo očekivali”.

” MI zaista imamo dobar prijem i početnu obradu podataka, dok sa druge strane usložnjava se
sam proces i postupak, a problem su sami podaci koje prikupljaju, sve
ono što, množda, običan novinar ne razume kada je u pitanju rad tužilaštva”.

SLUČAJEVI

“Naravno, slučajevi nisu rešeni, nama je potpuno jasno i mi smo sami
nezadovljni tokom određenih slučajeva. Od samog odnosa, recimo, zamenika
tužioca ili policajaca, dok sa druge strane načina na koji se oni
ponašaju, možda tih problema sekundarne viktimizacije gde tužioci,
možda, ne shvataju koje su to potrebe novinara, jer veoma cesto
novinari žele jednostavno da saznaju informaciju o nekom slučaju, da
vide da se neko brine o njima, a zapravoto ne dobijaju odgovore , pa se dobija
pogrešna slika i zaključak koji vodi ka tome da tužilaštvo to ne
rešava”, objasnio je Đurić.

Konstatuje da “ima napretka, ali ima i stvari koje su prepreke”.

“Na pola smo puta, može da bude bolje, posebno u delu koji se
odnosi na tumačenje bića određenog krivičnog dela, posebno ugrožavanje
sigurnosti”, poručuje Đurić.

PRAKSA

Smatra da “kao grupa treba više da radimo na samoj praksi, a
kasnije na izmeni određenog dela, da bi zaista novinari stekli to
poverenje koje se očekuje da imaju”.

“Novinari koji su češće ugroženi imaju i već poznaju proces i sistem i bolje poznaju način rada
policije i tužilaštva, sa jedne strane, a sa druge novinari koji se ne
susreću sa tim i dalje imaju određen stepen nepoverenja. I čini nam se
da i dalje veliki broj dela, za koji se sumnja da su učinjena, ostaju
van domašaja zato što novinari i dalje to ne prijavljuju”, rekao je Đurić.


 Na pitanje koliko novinari imaju informacije o proceduri prijavljivanja, posebno
novinari u lokalu, Đurić kaže da je to “nedovoljno”.

“I to nije, naravno, samo teret tužilaštva i policije, to je i teret novinarskih udruženja i u onoj
meri u kojoj je to moguće. Resursa, naravno, nikad nije dovoljno, posebno kada su u pitanju lokalne sredine i čini nam se da puno ne znaju. Ali, sa druge strane mi treba da razumemo kontekst same
lokalne sredine. Novinarima na lokalu nije ni tako lako da prijave slučaj u odnosu na, recimo, novinare nekih velikih medija u Beogradu koji su, praksa to pokazuje, više zaštićeni nego što su to novinari na
lokalu. Jako je važno da kolege prenose, da ih mi kao udruženje informišemo i da to čine i predstavnici policije i tužilaštva, posebno ljudi koji su kontakt tačke, ali i novinari kao i građani treba da
prihvate činjenicu da je policija ta koja ih štiti, a ne neko od koga treba da se sklanjate i u koga nemate poverenje”, smatra Đurić.

” Zato je veliki zadatak na pripadnicima policije. Na lokalu posebno policija i
novinari imaju veliku saradnju, da ime se prenosi da treba prijavljuju
slučajeve, da je to jednostavno učiniti, naročito kada su u pitanju
onlajn pretnje, gde to jednostavno možete da imejlom dostavite
nadležnom tužilaštvu za visokotehnološki kriminal ili policiji koja je
u obavezi da to hitno prenese u odnosu na njihovu nadležnost. Svaki
slučaj je, bez obzira na ishod, važno prijaviti da bi se potencijalni
osumnjičeni ’počinioci našli u određenoj bazi i da se vidi da je makar
postojala sumnja da oni to čine. Na dalje je zadatak i na nama iz
udruženja, koji smo delovi Stalne radne grupe i same kontakt tačke, tu

informaciju o načinu na koji se prijavljuje i kako se procesuira što više širimo
među novinarima kako bi i oni sami znali kako to funkcioniše”.

PRIJAVE NOVINARA IZ LOKALA

Na pitanje koliko ima prijava novinara iz lokala, kakvo je iskustvo NUNS-a,

rekao da je “znatno manje prijava zbog specifičnog okruženja u lokalu, gde
se ljudi mnogo više znaju, gde je pritisak i uticaj lokalnih moćnika i
vlasti mnogo veći i negativniji nego u velikim sredinama”.

” Mnogo češće imamo situacije gde se novinari iz lokalnih sredina prvo informišu o
samom kontekstu prijave, gde razmatramo potencijalnu negativnu
posledicu ne samo u odnosu na primarnu, nego i na sekundarnu
viktimizaciju, i šta sve to koliko zapravo može da ugrozi novinara i u
odnosu na to im pomažemo da donesu odluku da li prijaviti ili ne”, objašnjava Đurić.

“Naravno, iz određenih sredina u kojima je već bilo određenih napada,
gde su novinari i novinarke dosta kuražniji i gde osećaju da treba da
to prijavljuju, to se mnogo više čini. Međutim, i dalje imamo te
zatvorene sredine gde nemamo ni jednu jedinu prijavu, gde nam novinari
iznose podatak da to zabeležeimo, ali nema krivične prijave”, upozorava Đurić.


BITNO JE PRIJAVITI

“Naš zadatak, ali i kolega novinara, jeste da ukažemo da
je bitno prijaviti, a sa druge strane svi mi iz udruženja preuzmemo
neki stepen odgovornosti kako bismo preneli neki dozu tereta i na nas,
da novinarim jasno pokažemo da smo tu”, rekao je Đurić i dodao da “treba više

da posećujemo, dolazimo, da ih povežemo sa policijom i tužilaštvom kako
bi shvatili kako mogu da prijave i shvate da u tužilaštvu i policiji
imaju zaštitu”, poručio je .

Ovaj tekst je proizveden uz finansijsku podršku Evropske unije. Njegov sadržaj je isključiva odgovornost NVO Centar za demokratiju i razvoj juga Srbije i ne odražava nužno stavove Evropske unije.

Projekat Safe news podržan je u okviru programa podrške „Safejournalists.net“.

Prati
Obavesti me o
guest

0 Komentara
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare