Devetnaest godina od ubistva srpskih žetelaca u Starom Grackom: Zločin bez kazne

LIPLJAN

Pre tačno devetnaest godina pripadnici OVK iz zasede su ubili četrnaest srpkih žetelaca, medju njima i petnaestogodišnjeg dečaka, koji su tog 23. jula 1999.  godine na svojim njivama želi žito.

 

Ubijeni su Milovan Jovanović, Jovica i Rade Živić, Andrija Odalović, Slobodan, Mile, Novica i Momir Janićijević, Stanimir i Bosko Dekić, Saša i Ljubiša Cvejić, Nikola Stojanović i Miodrag Tepsić.

Ovaj zločin se dogodio u ataru sela Bujance kod Lipljana a svi ubijeni su bili iz susednog sela Staro Gracko.

Ovo je najveći zločin nad Srbima na Kosovu i Metohiji, koji se desio nakon rata i dolaska međunarodnih mirovnih snaga u junu 1999.

Počinioci ovog zločina do danas nisu pronadjeni a u proteklih devetnaest godina grobovci ubijenih su u više navrata bili skrnavljeni.

Selo Staro Gracko sa 300 stanovnika, bilo je naseljeno Srbima, izuzev dve albanske porodice, ali je bilo u potpunosti okruženo selima sa isključivo albanskim stanovništvom.

 

Prema svedočenjima Srba iz Starog Gracka, tog dana oko devet sati uveče, kada su žeteoci odavno trebali da se vrate sa njiva, porodice su već bile ozbiljno zabrinute i počele su da zovu štab KFOR-a u Lipljanu. Oni koji su zvali tvrde da se na telefon javio prevodilac Albanac, te da je na njihove apele odgovorio kako oni ne znaju gde je selo, nemaju dovoljno vozila i ljudstva i ne mogu da dođu na intervenciju.

Meštani su zvali, kako kažu, desetak puta bez uspeha, da bi se onda odlučili da sami odu do Lipljana i potraže pomoć direktno od oficira, preskačući one koji se javljaju na telefon.

U međuvremenu, pričaju meštani, jedan momak iz sela je seo u fiću i krenuo ka Bujancu ne bi li negde uz put presreo žeteoce. Na neka dva kilometra od sela naišao je na traktor na kome je ležalo beživotno muško telo. Odmah se okrenuo i krenuo nazad.

U međuvremenu je stigla i patrola KFOR-a koja se uputila ka Bujancu.

Posle kratkog vremena u selo je stiglo još pedesetak vozila KFOR-a, tako da je tada već svima bilo jasno da se u Bujancu dogodilo nešto ozbiljno.

KFOR je sutradan saopštio da su 23. jula 1999. u 21:13 britanski vojnici KFOR-a su čuli pucnjavu u ataru sela Staro Gracko i kontaktirali NATO snage koje su izašle na lice mesta.

Vojnici KFOR-a pronašli su tela trinaest Srba na njivi pored kombajna.

Četrnaesto telo pronađeno je pored traktora u blizini.

Kada su njihova tela otkrivena objavljeno je da su žrtve opkoljene i ubijene iz zasede.

Tela nekih Srba bila su unakažena tupim predmetima.

Žeteoci su sedam dana pre zločina tražili zaštitu od KFOR-a, dok budu radili na svojim njivama, ali je njihova molba odbijena.

Nakon što je otkriveno četrnaest tela žrtava, Kanadske trupe KFOR-a blokirale su selo.

Tela su potom transportovana u bolnicu u Prištini da bi bila identifikovana.

Bernar Kušner, tadašnji  šef UNMIK-a, rekao da je “užasnut” masakrom i obećao da će “počinioce izvesti pred lice pravde bez odlaganja.”

Ponudio je i nagradu od milion nemačkih maraka svakom ko otkrije naručioce i počinioce, kako je rekao, ovog gnusnog zločina.

Luiz Arbur, glavni tužilac Haškog tribunala, rekla je da je ona “ozbiljno zabrinuta” i pozvala na “hitnu istragu masakra.”

UNMIK policija je u oktobru 2007. godine uhapsila Mazljuma Bitićija, iz sela Veliki Alas kod Lipljana zbog sumnje da je učestvovao u masakru.

Bitići je, posle dva meseca, usled nedostatka dokaza pušten iz pritvora.

Iako su medjunarodni zvaničnici još tad bili “užasnuti” i zabrinuti, kao i svaki put kansije na godišnjicu ovog masakra, ni posle devetnaest godina od njega niko nije kriv.

Prati
Obavesti me o
guest

0 Komentara
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare