LESKOVAC

Instruktor Ninđucu kluba Buđinkan Leskovac, viši kustos arheolog i autor Vladimir Stevanović, nastavlja sa zimskim planinarenjem u šorcu. Ovog puta osvojen je najviši vrh planine Radan, po imenu Sokolov vis, koji se nalazi na nadmorskoj visini od 1370 metara. Temperatura na Radanu je bila -4 stepena Celzijusa, uz ledeni vetar, snežnu vejavicu i gustu maglu sa vidljivosti od oko 30 m tokom čitavog uspona, zbog čega je subjektivni osećaj hladnoće bio oko -10 C. Ukupno trajanje uspona je bilo oko 2,5 sata.

„U odnosu na ranije uspone ovde je bilo prilično nezgodno, jer je tokom celog uspona bila jako gusta magla, pa skoro da nismo mogli da nađemo vrh. Takođe, imali smo utisak da je bilo dosta hladnije nego što stvarno jeste zbog jakog ledenog vetra i snežne vejavice. Isto, kolovoz u prilaznom delu prema Gornjem Gajtanu je bio u potpunosti zaleđen pa smo kola polako, klizajući se, vratili nazad u selo, odakle smo krenuli na uspon“ prenosi utiske Stevanović i dodaje da na ovakve uspone nikad ne treba ići sam.

„Ovaj snežni uspon realizovao sam u društvu svojih ninđa drugova i članova Ninđucu kluba „Buđinkan“ Leskovac. Na samom vrhu sam, kao i do sada, praktikovao aktivnu meditaciju i specifične vežbe disanja. Takođe i ostali članovi kluba su na vrhu skinuli majice i praktikovali kratkotrajno izlaganje hladnoći u trajanju od oko 15-ak minuta. Tokom spuštanja član kluba Petar Đokić je čitavu dužinu staze prešao bez majice.“

U okviru sistema koji je Stevanović koncipirao sa svojim saradnikom, na temu kompletnog razvoja čoveka, on realizuje razne izazove, podvige, te stiče nove veštine i znanja, kako o svom telu i umu, tako i o svetu oko nas. Detaljnije obrazloženje ove teme, čitaoci će moći da pročitaju u knjizi koja je u završnoj fazi, pod nazivom “Ledena veština”.

„Ovoj vrsti izazova prethodile su ozbiljnije pripreme u vidu adaptacije na hladnoću i vežbi termogeneze putem disanja i vizuelizacije. Ovakav vid ekstremnog eksponiranja praktikujem od 2010. godine i posedujem neophodno iskustvo za prevenciju neželjenih posledica. Kako bi čitav poduhvat bio u najvećoj meri bezbedan, praktikujem preventivnu adaptaciju na hladnoću koja potiče iz tradicija severnih hemisfera, ali i iz Japana i Ninđucu tradicije, pod nazivom Šugendo (duhovni izazovi Jamabuši monaha). Pored toga, praktikuje i tehniku Tumo. Tumo je praksa tibetanskog Budizma koja u prevodu znači Unutrašnja vatra, a podrazumeva generisanje toplote unutar tela posebnim metodama disanja, dok se praktikanti dugoročno izlažu ekstremno niskim temperaturama na svojoj matičnoj planini – Himalajima. Dakle, potpuno je jasno da se za ovakvu avanturu morate proći višegodišnje pripreme, pa tek onda krenuti u realizaciju.“