Dešifrovanje savremenog sveta

LESKOVAC-BEOGRAD

Kretanja u planetarnoj političkoj areni, posmatrana pre svega u kontekstu rata u Ukrajini, bila su validan povod da za Centar za istraživanje bezbednosti (CIB), svoje stavove podeli dr Aleksandar Mitić, naučni saradnik Instituta za međunarodnu politiku i privredu i predsednik Centra za strateške alternative, te bivši dopisnik Agencije Frans Pres (AFP) iz Beograda i Tanjuga iz Brisela.

Povodom najava ukrajinskog ministra spoljnih poslova Dmitra Kulebe da će Kijev zahtevati izbacivanje Rusije iz Saveta bezbednosti UN, možete li izneti ocenu, kakve bi implikacije po međunarodni poredak bile ukoliko bi došlo do tog, ne naročito realnog epiloga?

Izbacivanje Ruske Federacije iz Saveta bezbednosti UN je nemoguće i svako pominjanje takvog scenarija ima isključivo propagandnu svrhu. Pravno, to je potpuno neizvodljivo. Politički i bezbednosno, to je besmisleno i kontraproduktivno jer je Rusija najveća država na svetu, prva svetska energetska sila i druga vojna sila. Bez Rusije nema Ujedinjenih nacija. Postoji tendencija na političkom Zapadu da se međunarodne organizacija usklađuju sa zapadnim interesima ili da se, u suprotnom, obesmišljavaju.

Na taj način politički Zapad je urušio smisao Saveta Evrope i OEBS-a, a G7 je pretvoren u organizaciju koja pretenduje da bude „kalif umesto kalifa“, odnosno umesto SB UN. Zapad pokušava da održi „poredak zasnovan na (zapadnim) pravilima“ i svako ko mu se suprostavi se tretira kao prestupnik koji zaslužuje sankcionisanje. Rusija je odbacila ovakav pristup daleko pre 24. februara 2022. godine.

Godinama, ako ne i decenijama unazad, govori se o klicama stvaranja multipolarnog sveta. Rat u Ukrajini nas pak navodi na zaključak da će planeta sutrašnjice možda, ako već i nije, biti bipolarna. Kakav je Vaš stav po tom pitanju?

Jedno je sigurno: unipolarnog sveta – onakvog kakav je stvoren posle Hladnog rata i u kojem su SAD igrale ulogu “svetskog policajca” – više nema. Ne možemo da govorimo o „unipolarnoj eri“ jer se ipak radilo o veoma kratkom periodu svetske istorije, pa je stoga ispravnije reći da smo jedno vreme živeli u “unipolarnom momentu”. On je počeo raspadom SSSR i Varšavskog pakta, doživeo vrhunac i početak pada tokom NATO agresije na Jugoslaviju 1999. godine, a svoj formalni kraj doživljava od 2007. godine – odnosno tadašnjeg govora Vladimira Putina na Minhenskoj konferenciji i njegove pretnje vetom na Ahtisarijev plan izrečenom na Samitu G8 u Hajligendamu.

Nisu samo Rusija i Putin označili kraj unipolarnosti. To je demonstrirala i Kina, naročito nakon dolaska na vlast Si Đinpinga 2012. godine i lansiranja inicijative “Pojas i put”, najvećeg razvojnog projekta 21. veka, usresređenog pre svega na nezapadni svet. Upravo je rast Kine i njeno sve snažnije pozicioniranje na političkom i bezbednosnom planu u poslednjoj deceniji omogućilo da organizacije poput BRIKS-a i Šangajske organizacije za saradnju (ŠOS) dobiju na legitimitetu i postanu magnet za nove članice.

Postavlje se pitanje – ako već ne živimo unipolarnom svetu, u kakvom onda poretku živimo? Odgovor može da bude da živimo u eri tranzicije ka novom, još uvek nedefinisanom poretku. Nemački kancelar Olaf Šolc je u svom obrazloženju nove nemačke spoljne politike u časopisu „Forin Afers“ upotrebio više puta reč „multipolarnost“. Nevoljno, ali sa uverenjem i strepnjom. Da li će svet zaista biti multipolaran ili bipolaran na linijama SAD-Kina, ostaje da se vidi. Iz današnje perspektive izgleda da će ipak više imati obrise multipolarnosti.

Ukoliko bi došlo do kreiranja međunarodne strukture sa više relativno ravnopravnih državnih centara moći, koju zemlju biste izdvojili? Mnogo se govori o Kini…

Multipolaran svet ne znači svet u kojem će svi polovi biti približno jednake moći. Nesumnjivo je da će SAD u nastupajućem periodu i dalje biti najmoćnija država na svetu. Međutim, po aktuelnim tokovima, Kina će u narednoj deceniji preuzeti primat kao vodeća svetska ekonomija. Uz to, ona postaje i sve moćniji politički i bezbednosni akter. Njena inicijativa „Pojas i put“ obuhvata tri četvrtine članica UN, ima najveću mornaricu na svetu, ali i sve veću političku volju da bude prisutna širom planete. Stoga je nedavno lansirala i dve nove inicijative – „Globalnu razvojnu inicijativu“ i „Globalnu bezbednosnu inicijativu“ – kojima želi da ukaže na opseg svojih ambicija i interesa. Ruska Federacija je pokazala u aktuelnoj geopolitičkoj krizi da ostaje nezaobilazan globalni vojni, energetski i prehrambeni akter, te da je njen uticaj u nezapadnom svetu i dalje ogroman.

Sama činjenica da tri četvrtine sveta nije uvelo sankcije Moskvi, odnosno praktični nijedna država van „političkog Zapada“ – govori u prilog ovoj tezi. Razvijaju se i novi polovi. Indija će uskoro postati najmnogoljudnija zemlja na svetu. Saudijska Arabija vodi vrlo interesantnu politiku „omnisvrstavanja“, odnosno razvijanja veza i integracija i sa zapadnim i sa nezapadnim akterima. Više nije prepoznata samo kao interesni partner SAD, već i kao veoma važan partner Kine – koja joj je glavno izvozno tržište – kao i Rusije, s kojom drži kontrolu nad odlukama OPEK+ o ceni nafte.

U kom pravcu generalno ide svet? Kaže se da se kao posledica međunarodne krize uvek javlja rat. Nakon kovida, sada imamo konflikt u Ukrajini. Da li će se eskalacija tu završiti?

Dinamika razvijanja novih polova postaje sve nepredvidljivija, samim tim i interesantnija za posmatranje, ali i opasnija zbog neizvesnosti koja stvara nervozu među dosadašnjim hegemonima. Sukob u Ukrajini je definitivno promenio svet jer je pokazao da Zapad više ne može da sprovodi svoju politiku ekspanzije i širenja interesa na uštrb drugih velikih sila. Dešavanja u Siriji i Venecueli su već ranije nagoveštavale tako nešto. Pitanje Kosova i Metohije i suprostavljanje Moskve i Pekinga zapadnim ciljevima da legitimišu 1999. i 2008. godinu takođe su deo procesa koji ne dopuštaju Zapadu da svet usklađuje sa svojim interesima.

S druge strane, Zapad pokušava da, sledeći liberalno-demokratsku ideološku matricu unipolarnog sveta, održi i osnaži podelu sveta na „demokrate i autokrate“, „dobre i zle“. Neminovno je da će u takvom kontekstu doći do daljih sukoba. Neki od njih će se voditi putem rata, drugi za diplomatskim pregovaračkim stolovima, treći u raznim hibridnim formatima – na berzama i infrastrukturnim koridorima, uz upotebu sankcijama i stvaranje koalicija, putem strateške komunikacije i veštačke inteligencije. Sve to uz pomalo neobuzdanu moć transnacionalnih korporacija, čiji interesi ne moraju nužno da se poklapaju sa državnim, nacionalnim, ideološkim i civilizacijskim interesima i vrednostima. Dešifrovanje sveta postaće komplikovano za algoritme kojima raspolažemo danas.

Razgovarao: ms Aleksandar Stojanović

http://www.cibezbednost.com/globalna-bezbednost/desifrovanje-savremenog-sveta/

Prati
Obavesti me o
guest

0 Komentara
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare