BEOGRAD

Najveći problemi države Srbije su finansiranje gubitaka javnih preduzeća i neracionalno trošenje stranih kredita; ako zaduživanje služi za finansiranje večite predizborne kampanje onda je to katastrofa, ocenila je profesorka Ekonomskog fakulteta u Beogradu Danica Popović u intervjuu za portal UGS Nezavisnost.

Na pitanje o novom zaduživanju Srbije u inostranstvu Popović kaže da “problem države nije toliko u tome koliko troši, već u koje svrhe troši”.

“Jedno od ogromnih izdvajanja iz budžeta su penzije, što svakako ne možemo da smanjimo ili ukinemo. Ali možemo finansiranje gubitaka u javnim preduzećima, što se u velikoj meri odnosi na zloupotrebe vladajuće partije, i ove, i onih pre nje, čemu se još nije stalo na put. Setimo se samo da je NIS do 2008. godine bio najveći gubitaš u srpskoj privredi – dok nije prodat ruskom Gaspromu, a od te godine je – najuspešnija firma u Srbiji. Zašto? Zato što nijedna partija više nije imale pristup novcu te firme. Stoga, ukratko: ako se zemlja zadužuje da popuni partijsku kasu, ili da koristi državni novac kao kasu za finansiranje večite predizborne kampanje to je – katastrofa”.

Povodom tvrdnji vlasti da se Srbija jeftino zadužuje, Popović kaže da bi to bilo tačno “ako je tačno da je tri manje nego jedan”.

“Vučić je odbio zajam od 1,2 milijarde evra od Međunarodnog monetarnog fonda i Evropske unije, namenjen sanaciji ekonomskih posledica uzrokovanih pandemijom korona virusa i pohvalio se: ‘Mi od MMF-a ni dinar nećemo da uzmemo jer imamo velike devizne rezerve i 31 tonu zlata’. Odbili smo tako kredit sa kamatom od 1,05 odsto – pa raspisali zajam sa kamatom od 2,6 odsto (Siniša Mali), odnosno 3,125 odsto (guvernerka Tabaković). To je bilo maja prošle godine. A sada – piše na sajtu NBS: ‘Državne obveznice su prodate po stopi prinosa od 3,44 odsto na godišnjem nivou, a isplata kupona u iznosu od 4,5 odsto vršiće se polugodišnje i to svakog 20. februara i 20. avgusta do datuma dospeća’. Ako je stopa povraćaja od 4,5 odsto manja od stope od 1,05 odsto – onda se zaista ne samo jeftino, nego sve ‘jeftinije’ zadužujemo!!!“, ocenila je Popović.

Objasnila je da ekonomija poznaje pojmove “dobar deficit” i “loš deficit”, i da je dobar onaj koji doprinosi bržem privrednom rastu. Primera radi, izgradnja kanalizacije svakako je dobar deficit, jer smanjuje zaraze i bolesti.

“Ali metro je tu pod velikim znakom pitanja: Beograd je mali grad, i ‘laki metro’ bi učinio više za Srbiju nego ‘duboko oranje’ koje se predviđa i koje nikada ne bi bilo isplativo. Pogledajte metroe u malim gradovima, poput Budimpešte, Lisabona…  Kada metro nije uspeo da izgradi Branko Pešić, čuveni gradonačelnik Beograda, i to u doba kada su se od viška u penzionim fondovima gradili hoteli na Jadranu, zar će to sada uspeti gradonačelniku kome ni ime nismo zapamtili, a novca za bacanje nemamo“, kazala je profesorka.

Popović je upozorila da “dug nije igračka” i da je “dug eksplozivan” ukolikoje kamatna stopa na dug veća od stope privrednog rasta.

“To znači da ćemo biti sve siromašniji, to jest da će otplata duga pojesti sutrašnji skromni privredni rast! Pa ipak, da bismo pospešili privredni rast, ostaje jedan način, a to su – privatne investicije. A njih nema, jer u Srbiji nema zaštite svojinskih prava, pa naši ljudi radije ulažu u Mađarsku ili Slovačku nego u Srbiju, a najbolji odlaze zauvek. I dok ne počne da funkcioniše zaštita svojinskih prava – ništa od visokog privrednog rasta”.

Profesorka smatra da će Srbija moći da vraća dugove koje će joj ostaviti aktuelna vlast, ali da je za to potrebno ubrzati privredni rast. 

“Svi su vratili sve dugove – ranije ili kasnije – zašto ne bismo i mi? Čak je i Rusija vratila dugove koje je SSSR odbio da vraća posle Oktobarske revolucije iz 1917, doduše, sa osamdeset godina zakašnjenja – ali su dugove izmirili!  Način da se dugovi vrate jeste da nađemo mehanizam da ubrzamo privredni rast. A za to ima primera i uzora, a svi u osnovi počivaju na demokratiji, pravosuđi i obrazovanju.”

Popović ocenjuje da za sada ne postoji opasnost da javni dug u skorijem periodu premaši godišnji bruto društveni proizvod.

“Takva opasnost, srećom, za sada ne postoji. Kvartalni monitor upozorava da je zbog pandemije i pada privredne aktivnosti fiskalni deficit u 2020. uticao da javni dug poraste sa 52 odsto na gotovo 60 odsto BDP-a, što je, upozoravaju, iznad dugoročno održivog nivoa. Da podsetim, granica visoke zaduženosti je kada javni dug pređe 80 odsto BDP-a. Dakle, do takve katastrofe ne može brzo, ali može lako da dođe, pogrešnim vođenjem države”.

Povodom najave nove finansijske pomoći od 60 evra za sve punoletne građane Srbije i 110 evra za penzionere, Popović kaže da se ta mera već pokazala kao loša.

“Nije dala željene efekte niti na rast (ili usporavanje pada) BDP, niti na rast poreza na dodatu vrednost. Greška je u sledećem: zašto da po 60 evra dobije i prosjak iz Mirijeva i neki tajkun, na primer, Miroslav Mišković? Nije li to besmisleno? Razmislite i sami. Ako država nije u stanju ni socijalne karte da napravi, pa da za lekove ili pelene dobiju pare oni kojima je pomoć stvarno potrebna, nego se sve to baca u etar, onda u ovoj državi nešto ozbiljno nije u redu”, ocenila je Danica Popović u razgovoru za portal Sindikata Nezavisnost.

Izvor i foto : UGS Nezavisnost