Danica Grujičić : Neophodna nam je reforma zdravstvenog sistema

NIŠ

 

Pred državom je veliki zadatak reforme zdravstvenog sistema, jer ukoliko se nastavi ovako, uskoro neće biti lekara a i mi ćemo kao narod uskoro nestati, rekla je danas profesor dr Danica Grujičić  na tribini koja je organizovana na Medicinskom fakultetu u Nišu.

Tema tribine bila je  zapošljavanja mladih lekara .

Profesorka Grujičić je kao dugogodišnji lekar specijalista, ali i kao neko ko se bori za bolje uslove mladih, govorila  o problemima u srpskom zdravstvu i odlasku mladih lekara kao jednom od najvećih problema, ali i kako te lekare zadržati.

„Najveći problem je loš položaj lekara i medicinskih sestara i tehničara, male plate, veliko nezadovoljstvo i i ono što nas sve muči najviše – odlazak mladih. Cilj mog današnjeg razgovora sa srudentima medicine je pre svega da ih motivišrem da ostanu ovde i da uz zajedničku reformu zdravstvenog sistema, koju možemo da sprovedemo, je da primarnu zdravstvenu zaštitu tako promenimo da ponovo lekar postane najbolji prijatelj porodice i da ponovo imamo pravog porodičnog lekara. Uz  porodičnog lekara obavezno ide porodični apotekar, porodični zubar je, da ne zaboravimo da smo postali „ krezavi prilično“, rekla je prof Grijičić i dodala „Kada znate koliko su male plate lekara vrlo teško je motivisati mlade ljude da ostanu ovde , kada im se nude daleko veće plate i bolji uslovi za rad u inostranstvu. Međutim, ako svi odemo odavde ove zemlje više neće biti. Ja pozivan sve koji vole Srbiju bez obzira kojoj veri i naciji pripadaju, da ostanu ovde i da se izbore za jednu sredinu koja može da bude uzor. Ja mislim da ne postoji  lepša zemlja od Srbije“ kazala je Grujićićka.

Ona je istakla da uz u ovim turbulentnim vremenima kada se živi ubrzano i sa velikim obavezama „  zaista  nam često treba psiholog, neko ko će nas saslušati . Živimo brzo, nemamo vremena i potrebni su nam ljudi koji će imati malo vremena za nas i naše probleme i unutrašnje dileme“ dodala je .

O tome kako se postaje dobar lekar ona kaže :

„Da bi se postao dobar lekar, potrebno je mnogo raditi. Talenat je jedan samo mali deo. Kad pogledate ljude koji pun rade ipak se razlikuju oni koji imaju od onih koji nemaju talenat. Ono što vas čini odličnim lekarom je unutrašnji talenat koji jeste samo deset posto , ali morate da ga imate.

  Pritom je napomenula da u celom postupku reforme koja mora da se desi, mladi ne mogu da budi indiferentni i da čekaju, jer su oni poluga koja mnogo toga pokreće. „Organizujte se, oformite neformallnu grupu „ Nezaposleni lekari“ i akrivirajte se , volontirajte , tražite od države da vas zaposli, to je vaše ustavno pravo na rad.

„ Mladi mora da shvate da ne možemo im mi stariji rešiti sve probleme u životu. Moraju se ovi uhvatiti u koštac sa problemima. Mladi nemaju „ putera na glavi“. Oni maju dobru energiju, dobro razmišljaju i samo uz savete nas starijih mogu od ove zemlje da naprave pravo čudo. Ako oni ne odluče da ostanu ovde nas za nekoliko decenija neće biti“ upozorila je .

Nedavno je obnarodovano da će u cilju pospešivanja zapošljavanja mladih lekara država u radni odnos primiti 100 najboljih studenata. Misli da je ohrabrujuće  odluka države da se uskoro zaposli 100 najboljih studenata. To se ne odnosi samo na Beograd već na svih pet univerzitetskih ventara, Novi Sad, Niš, Kosovsku Mitrovicu ( Prištinu) Kragujevac  Što se tiče kriterijuma po kojima će se odlućivati koji su to najbolji profesorka Grujičić smatra da to ne treba da bude samo srednja ocena.

„To što neko ima desetku ne znači da je najbolji student. To smo videli kroz praksu. Moj predlog je da te ljude primimo na određeno vreme, i zbog njih samih a i zbog nas koji tu radimo. Dešava se da neko želi da radi određeni posao a onda se ispostavi da taj posao i nije ono što mu odgovara. Neko će se zaista naći na mestu na koje je prvi put primljen ali neko se neće pronaći. Mladim ljudim treba dati šansu da pronađu onaj posao koji vole i treba da rade i umeju da rade i za koji su talentovani. Da bi se postigao pravi cilj a to je vraćanje ugleda profesiji lekar je zaposlenje, dobra plata i rešeno stambeno pitanje. Ako ga nema, onda da ima finansijsku mogućnost da od svoje zarade plaća stan.  

Nedostatak pojedinih specijalista je već duže vreme evidentan. To potvrđuje i profesorka Grujičić.

„Ne znam zašto država okleva da primi lekare određene struke koji su nam potrebni . Nedostaju  radioterapeuti, anesteziolozi, anestetičari. Posebno su potrebni patolozi jer je nauka tako napredovala da su potrebni patolozi koji su obućeni da rade ne po zastarelim metodama. Imunohistohemija mora postati standard da ne govorimo o molekuarnim analizama. Zbog smene generacija uskoro će biti potrebni neurohirurzi.  

Ko vodeći neurohirurg u Srbiji profesorka Grujičić dala je svoju ocenu neurohirurjije u Nišu, u kojoj, da podsetimo , od nedavno postoji i gama nož za teške operacije na mozgu.

„Imate odličnu ekipu ovde u Nišu. To su mladi  ljudi koji su zaista predani struci a koje predvodi, na moje veliko zadovoljstvo ,koleginica Vesna  Nikolov, prva žena koja je durektor jedne neurohirurške ustanove u Srbiji. To me posebno raduje, jer došlo je „pet minuta za dame“ Ima mnogo talentovanih ljudi Mislim jedno da bi trebalo po nekoliko meseci da provedu u toku svoje specijalizacije u Beogradu jer ima nekih stvari koje se jednostavno ovde ne rade, što ne znači da ne mogu da počnu da se rade. Uz kolegijalnu pomoć ovde može da se uradi 95 posto operacija.

U Srbiji ima  76 neurohirurga a njeno mišljenje je da bi trebalo da ih bude bar 90. 

 Ona smatra da u  Nišu treba razvijati kardiohirurgiju a na neurohirurgiji treba primiti mlađe lekare, upravo zbog smene generacije. U tom pogledu dala je i svoj sud:

„  Profesori koji iza sebe ne ostave  generaciju koja će da radi bolje od njih samih , ne isto, nego bolje jer su bolji tehnoliški uslovi za rad, onda tim profesorima treba oduzeti plate koje su prethodno primili“.

Dr Danica Grujićić govorila je i o potrebi vakcinacije  a zalaže se da se  specijalizacije polažu kod jedne komisije i da se one  dugoročno planiraju.   

Tribina je održana  u organizaciji Komiteta za međunarodnu saradnju studenata medicine – Srbija (IFMSA-Serbia) lokalnog komiteta Niš, Studentske Unije Medicinskog fakulteta (SUMF) u Nišu i Niš Pharmacy Students Associations-a (NiPSA).

Prati
Obavesti me o
guest

0 Komentara
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare