Dan kada su bombondžije “umirale”

smart

VLASOTINCE

Petak je pijačni dan u Vlasotincu, i to svi znaju, od najmlađih do onih najstarijih. Nekada su deca željno očekivala povratak svojih roditelja da se tog dana što ranije vrate kući.

Nadao se i autor ovih redova, u to vreme, a bilo je to pre blizu vremenski šest decenija, da će mu majka doneti bombone sa pijace, koje su se tamo i u retkim dućanima prodavale.

Nemaština je uzimala svoj danak tada, da je moja sirota majka Jelka već imala spreman odgovor kad bi je sreo na pola puta od kuće do Vlasotinca.

“Umro bombondžija i nesam ti kupila bombone”, bio je odgovor prilikom svakog njenog povratka sa pijačnog petka u Vlasotincu.
I tako je skoro uvek bilo. I čudio se ja, kako, baš petkom da bombondžije umiru. I došao sam sa drugarima koji su bili iste sreće da više nema ko da pravi bombone u Vlasotincu, jer su svi majstori tog zanata poumirali.
Prvog pijačnog petka ovo februarskog, setio se toga, dok su svi na pijaci uživali u toplini pijačnog petka.

Došli su mnogi da nešto kupe, a još više da se vide i da popričaju, jer korona ih je udaljila od svega svih ovih predhodnih dana i meseci.
A na obali Vlasine izašli su i ribolovci da ulove nešto, jer Vlasina je bila nadošla ovih dana. Ako ne bude ulova bar će se dobro sunčati što se retko dešava u ovo godišnje doba.

Tekst i foto: Vlastimir Stamenković

Prati
Obavesti me o
guest

0 Komentara
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare