LESKOVAC

Da li se glas mladih čuje u Leskovcu?
Za mnoge je ovo veoma diskutabilno pitanje, a odgovori mogu biti različiti.
Međutim, većina će se složiti da se glas mladih u našem gradu, kao i generalno u
Srbiji, ne čuje onoliko koliko bi trebao. Jer, kako možemo da znamo šta je potrebno
mladim ljudima ako se o tome ne govori dovoljno glasno i jasno? Da li će se mladi
uhvatiti u koštac sa problemima i govoriti bez zadrške ili će otići u
zapadnoevropske zemlje gde će biti bogatiji, ali neće biti srećniji? Istorija kaže da
su mladi ti koji su predvodili razvojne procese u zemlji. Svi znamo onu čuvenu
izreku ,,Na mladima svet ostaje”. Ali, kako uvek postoji to jedno ,,ali”, ni ova tema
nije izuzetak. Na mladima svet ostaje, ali šta to vredi kada niko ne želi da ih čuje i
razume?
Česte su situacije gde će se od starijih ljudi čuti ,,Ma, šta vi mladi znate?” ili ,,Vi
mladi mnogo filozofirate”, ili ono čuveno ,,Ma, vama mladima ne može da se
ugodi”. Gotovo da ne postoji mlađa osoba koja nije čula neki od ovih
,,argumenata” u razgovoru sa starijima. U nekim retkim i izuzetnim situacijama su
stariji ljudi spremni da saslušaju mlađe, verovatno zaokupirani svojim obavezama i
problemima, koji danas ne manjkaju nikome, nažalost. Saslušaće ih, što bi se
reklo, reda-radi. Taj generacijski jaz i razlika u godinama uzimaju danak, pa će
retko ko danas od starijih da sasluša i razume mlađu osobu. Dok stariji
pokušavaju da razumeju (ili možda samo tako kažu) problem mladih danas, odliv
mozgova iz našeg grada je sve veći i veći.
Nije tajna da je veliki broj mladih otišao iz Leskovca. Mnogi su svoju sreću potražili
u većim gradovima Srbije poput Beograda, Novog Sada i Niša, a nije mali broj ni
onih koji su napustili Srbiju. Sve više mladih Leskovčana odlazi u Nemačku,
Austriju, Francusku, a poslednjih par godina sve popularnije za život i posao su i
zemlje iz našeg okruženja, konkretno Hrvatska i Slovenija.

Logično, problem nezaposlenosti tj. nemogućnost zaposlenja u Leskovcu izdvojio se kao dominantni
problem kod mladih ljudi. Ima i onih koji će, kao iz topa opaliti ,,Pa, ima posla ko
hoće da radi”. I ne možemo reći da to nije tačno. Međutim, da li je mladim ljudima
cilj da ceo život rade u firmama kao što su Jura, Aptiv ili Aunde, a da pritom imaju
diplome državnih fakulteta? Da li odlaze iz grada zato što ne žele da rade po

trafikama i prodavnicama za minimalac? Ili možda zato što znaju da, ukoliko se ne
približe vladajućoj stranci (bolje rečeno učlane), verovatno mogu da se oproste od
eventualnog rada u struci za koji su se godinama i školovali? Javna je tajna da
mnogo veće šanse za dobijanje posla i mnogo veće beneficije imaju oni koji su se
učlanili u vladajuću partiju. Surova je, a ujedno i veoma tužna realnost da na
desetine mladih napušta Leskovac svake godine, bilo da odlaze u neki drugi grad
ili napuštaju Srbiju. Oni koji to još nisu učinili, uveliko razmišljaju o tome.

Veoma niske plate, a cene koje su astronomske i i dalje svakodnevno ,,skaču u nebesa” je
isto veliki problem i jedan od glavnih argumenata mladih zašto žele da idu. Hoće
da idu, kako kažu, tamo gde znaju za šta rade i tamo gde se ceni njihov rad, a ovde
im ,,vade dušu” za 47.000 dinara, što je surova realnost u našem gradu danas.
Nažalost, trend odliva mozgova iz našeg grada je sve veći, a svetlo na kraju tunela
se ne nazire. Čak i oni koji nisu razmišljali do sada o eventualnom napuštanju
Leskovca počinju ozbiljno da razmišljaju o tome.

Rešenje ovog problema (za sada)
nije ni na vidiku, a spisak razloga zašto mladi žele da napuste Leskovac je svakim
danom sve duži. Jedno je sigurno, a to je da se glas mladih mora više čuti. Do tada
će na desetine momaka i devojaka svake godine put Nemačke, Austrije, Hrvatske,
Slovenije itd, a nama će ostajati pitanje ,,Da li baš mora tako?”. (kraj) ĐS/LJS