Da li građanske skupštine mogu biti rešenje za demokratski deficit u Srbiji?

BEOGRAD

Institut za filozofiju i društvenu teoriju predstavio je koncept građanskih skupština kao mehanizma za smanjenje demokratskog deficita. Rezultati su zasnovani na prve dve održane skupštine u Srbiji, u Beogradu i Valjevu gde se raspravljalo o urbanističkim rešenjima i politikama rešavanja problema zagađenog vazduha.

Studija je pokazala pozitivan uticaj ovog vida učešća građana na nivo njihovog znanja, ali i zainteresovanost za kreiranje javnih politika. Kao govornice na panelu učestvovale su Gazela Pudar Draško, direktorka Instituta za filozofiju i društvenu teoriju, Irena Fiket, koordinatorka Laboratorije za aktivno građanstvo, Vukosava Crnjanski iz CRTE i Jelena Avramović iz USAID-a. Događaju su, takođe, prisustvovali predstavnici javnih institucija, nevladinog sektora i zainteresovani građani.

Irena Fiket je predstavila strukturu i proces implementacije građanskih skupština: „Građanske skupštine su inovativne demokratske institucije koje se zasnivaju na kvalitetnom uključivanju građana i građanki u proces formulisanja politika. Akcenat koji ovde stavljamo na kvalitetno je zbog toga što je osnov građanske participacije u ovakvim institucijama ne samo neko puko učešće na izborima ili referendumu, već postoji proces deliberacije u koji su građani i građanke uključeni i gde mogu da formiraju kvalitetnija mišljenja i stavove. To praktično znači da je njima omogućeno da se pre svega kvalitetno informišu, učestvuju u diskusiji sa sugrađanima i sugrađankama, ali i sa ekspertima i donosiocima odluka“. Irena Fiket je dalje istakla podatke koji pokazuju pozitivan odnos građana prema ovom vidu njihovog uključivanja.

Gazela Pudar Draško je pojasnila metodologiju i uslove u kojima je projekat sprovođen (period kada je okupljanje uživo bilo nemoguće zbog mera protiv korone) praveći osvrt ne samo na nedostatak demokratije u Srbiji već se osvrćući na širu globalnu sliku. „Skupštine dolaze na talasu popularizacije različitih metoda sa ciljem adresiranja krize demokratije, koja je već globalno prisutna i uočava se ne samo u hibridnim režimima, kao što je naš, već i u razvijenim demokratijama“ . Kao jedan od problema Gazela Pudar Draško navodi polarizaciju između građana i institucija, ali i među samim institucijama, nevladinom sektoru, donosiocima odluka. U ovakvom okruženju građanske skupštine su se pokazale kao dobro rešenje jer omogućavaju komunikaciju koja dozvoljava da se čuju sve strane, da se čuju i suprotstavljena mišljenja kao i da se prihvate rešenja koja nisu uvek vidljiva niti poznata kako građanima tako i lokalnim samoupravama.  „Preko 80 odsto građana je izjavilo da su građanske skupštine produbile njihovo razumevanje problema, da im je diskusija sa ekspertima pomogla da dobiju neka dodatna znanja i većina njih (77 odsto) je izjavila da bolje razume one sa kojima se ne slažu, što je glavni doprinos građanskih skupština i odgovor zašto su one koristan alat“. Gazela Pudar Draško je takođe upozorila na ne tako responsivne institucije i predstavnike lokalne samouprave kada su u pitanju ovakve inicijative, kao i na nizak nivo njihove zainteresovani za diskusiju sa građanima.

Vukosava Crnjanski je istakla da je ovo istraživanje poslužilo kao inspiracija za uključivanje ovog participativnog mehanizma u program CRTE za sledeću godinu. Vukosava Crnjanski ističe važnost pronalaženja pravog alata za angažovanje učešća građana u donošenju odluka, ona u građanskim skupštinama vidi taj alat ali i podstrek za agilnije delovanje nevladinog sektora. “Isto tako znamo da nema jednostavnog odgovora, ali činjenica je da ste rekli da je prilika građanima data i da su oni pokazali da su bolje informisani, da su rešenja ono što su oni osećali kao njihova rešenja i da su pozitivno gledali na tu priliku i da je način razgovora između ljudi koji se ne razumeju na pravu loptu u stvari pokazao da ovaj proces može da ih približi i da je veće razumevanje. To je za sve nas koji Srbiju vidimo kao demokratsko društvo dovoljno da ovo bude način da se angažujemo i uključimo građane sve više.”

Jelena Avramović je navela primere sličnih inicijativa uključivanja građana u politički proces koji je podržao USAID. Jelena Avramović takođe ističe da jaz između građana i lokalnih samouprava jeste nešto na čemu treba raditi, objašnjavajući “Došli smo u situaciju da su neke lokalne samouprave imale i imaju dobru praksu pozivanja građana i različite mehanizme za učešće u donošenju politika, ali da se građani više ne odazivaju i ne dolaze. Zato je jako bitno raditi sa obe strane.”  

Na kraju diskusije Gazela Pudar Draško je najavila da se u budućnosti ovakvi i slični projekti mogu očekivati od Laboratorije za aktivno građanstvo i Instituta za filozofiju i društvenu teoriju, koji deluje kao ekspertski centar za demokratske inovacije.   

Laboratorija za aktivno građanstvo (ActiveLab) Instituta za filozofiju i društvenu teoriju Univerziteta u Beogradu kroz interdisciplinarni način pristupa proučavanju kako institucionalne i vaninstitucionalne participacije građanstva. Poseban fokus Laboratorije za aktivno građanstvo je na različitim modelima participativne, deliberativne i agonističke demokratije i njihovog značaja za razvoj demokratskog društva.

Institut za filozofiju i društvenu teoriju, Univerziteta u Beogradu je podsticajna, interdiciplinarna zajednica istraživača i istraživačica koja neguje pluralizam teorijskih perspektiva i istraživačkih orijentacija i funkcioniše kao međunarodno relevantan akademski centar izvrsnosti za humanistiku i društvene nauke. Za 40 godina koliko postoji Institut je organizovao preko 1070 javnih tribina,  58 konferencija od toga više od 45 međunarodnih I 220 seminara.

Samo u poslednjih osam godina realizovano je preko 35 projekata, čiji su rezultati doprineli boljem razumevanju trenutne situacije u zemlji, odnosa sa okolnim državama, ali i iznedrili konkretne predloge za poboljšanje trenutno postojećih zakona, posebno iz oblasti socijalnog rada i rodne ravnopravnosti.

Prati
Obavesti me o
guest

0 Komentara
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare