LESKOVAC

Avgust je vreme kada su već počele aktivnosti na pripremi budžeta za narednu godinu.

Budžeti lokalnih samouprava su od 2015. godine programski što znači da je izuzetno važno da oni budu dobro projektovani i planirani. Ili bi bar tako trebalo da bude.

Takodje, pozitivni propisi u Srbiji predvidjaju da u njihovo planiranje aktivno budu uključeni građani .

Kako se u Leskovcu priprema budžet za narednu godinu, razgovarali smo sa načelnikom Gradske uprave Milošem Cvetanovićem.

JUGpress: Kakva je procedura za donošenje novog budžeta po zakonu?

MILOŠ CVETANOVIĆ: Avgust je najbolje vreme za pripremu budžet imajući u vidu da je po budžetskom kalendaru organ za finansije nadležan da do 1. avgusta dostavi Uputstvo za pripremu Nacrta budžeta koje dobija iz Ministarstva finansija i u skladu sa tim priprema nacrt budžeta svim korisnicima budžeta. Ovo je period kada građani treba da se aktivno uključe u predlaganje i izradu onih projekata za koje smatraju da su bitni kako bi se našli u budžetu za sledeću godinu.

JUGpress: Prošle godine su se u nekim opštinama žalili da je to uputstvo kasnilo, verovatno zbog korone i svih tih događaja. Da li je ove godine uputstvo stiglo na vreme?

MILOŠ CVETANOVIĆ: Jeste, stiglo je u roku, a mislim da je i prošle godine sve bilo u redu kod nas. Poštuju se rokovo budžetskog kalendara.

JUGpress: Šta se dalje dešava, posle dobijanja uputstva?

MILOŠ CVETANOVIĆ: Posle toga direktni korisnici budžeta lokalne vlasti dostavljaju predloge finansijskog plana lokalnom organu nadležnom za finansije. Tu je rok 1. septembar i sadrži plan za budžet za narednu godinu i plan za naredne dve fiskalne godine koji sadrži izveštaj o učinku programa za prvih šest meseci u tekućoj godini.

Inače, direktni budžetski korisnici su skupština grada, gradonačelnik, gradsko veće, gradsko pravobranilaštvo i gradska uprava.

JUGpress: Da li se svi njihovi predlozi usvajaju ili nešto ostane za drugi put?

MILOŠ CVETANOVIĆ: Dosadašnje iskustvo pokazuje da u glavnom ti predlozi premaše iznos očekivanih prihoda u tekućoj godini, tako da se ide prema prioritetima i onim projektima za koje su ispunjeni svi uslovi u skladu sa svim važećim zakonima da se mogu realizovati u toku godine.

JUGpress: Već nekoliko godina se donose programski budžeti. Građanima, možda, baš nije najjasnije šta to znači, ali to suštinski znači da u toku godine ne može da se nešto ubacuje u budžet.

MILOŠ CVETANOVIĆ: Budžet je pravni dokument koji utvrđuje plan prihoda i rashoda za jednu godinu i on, kao takav, predstavlj ajedan plan. Programsko budžetiranje je doprinelo da to bude mnogo preciznije nego što je bilo ranije i da se na mnogo precizniji i ozbiljniji način naprave ti planovi. U svakom slučaju, zbog raznih okolnosti, pozitivnih ili negativnih, tokom godine može da dođe do povećanja prihoda ili rashoda, te to uslovi promenu budžeta i to se radi rebalansom budžeta. Mi gledamo da budžetiranje bude što preciznije, da taj plan bude što precizniji, ali, kad nekad ostvarite neki veći ili manji prihod od onog planiranog i onda je neminovano da se izvrši rebalans budžeta. Mogu da kažem da mi pravimo odlično izvršenje u tekućoj godini, skoro stoprocentno tačno planiranje za ovaj period. Izvršenje na šestomesečnom nivou je 49,6% što pokazuje izuzetno dobro planiranje prihoda i rashoda i ostvarenje istih, imajući u vidu da se u prva dva kvartala ostvarenje uvek bude slabije u odnosu na druga dva kvartala i zbog perioda, i zbog početka novih godina, završnih računa, itd. U svakom slučaju, jeste programsko finanasiranje to da se pokaže jedna ozbiljnost u planiranju i da se ti programi ostvaruju onako kako su se planirali. Zato je takav budžet bolji od ranijih budžeta koji su dozvoljavali na jedan opštiji način razne promene u toku godine.

JUGpress: Kako građani mogu da dostavljaju svoje predloge?

MILOŠ CVETANOVIĆ: Građani svoje predloge mogu da dostavljaju pre svega preko sajta grada, gde je preko cele godine otvoren baner „Budžet grada“. Ti predlozi softverski odmah dolaze do Odelenja za finansije. Dalje, mogu da dostavljaju preko Saveta mesnih zajednica i kancelarija, Gradske uprave, a mogu i kada krene Javna rasprava o predlogu budžeta. Tada se uglavnom na više mesta u Gardu Leskovcu postave kutije gde je moguće staviti predloge, a tu je i završni dan rasprave o budžetu, u skupštini Grada Leskovca. Lično smatram da je sada pravo vreme da građani preko svojih mesnih kancelarija i zajednica dostave svoje predloge, kako bi se mogla na vreme proveriti realnost planiranja i izvršenja tih predloga u sledećoj godini.

JUGpress: Koliko su građani upućeni i zainteresovani za tu mogućnost predlaganja?

MILOŠ CVETANOVIĆ: Bilo je do sada predloga, ali to, imajući u vidu broj stanovnika, nije u nekom velikom broju. Ali, svake godine je sve više i više tih predloga, što znači da građani shvataju da imaju tu mogućnost da predlažu budžet i da to nije samo puka priča, nego da se ti predlozi i nađu u budžetu i budu realizovani.

JUGpress Ranije je postojao i voidič za budžet.

MILOŠ CVETANOVIĆ: I sada ga imamo. Pokušavamo i da putem raznih prezentacija dočaramo građanima šta je, u stvari, budžet, da je budžet jedan pravni dokumenat koji će predvideti sve prihode i rashode u jednoj godini. Na taj način pokušavamo da građanima pojasnimo način na koji funkcioniše budžet, kako se puni i prazni budžet, ali i sam način izvora prihoda i način ostvarivanja rashoda.