LESKOVAC-LEBANE

Čuvaru lokaliteta Justinijana Prima-Caričin grad kod Lebana Draganu Spasiću direktorka Naradnog muzeja u Leskovcu Mira Ninošević posle sedam godina angažovanja na odredjneo i po onsovu privremenih i povremneih poslova, nije produžila ugovor a već sutradan su primili novu osobu na njegovo mesto.

Danas je Spasiću portir u Narodnom muzeju u Leskovcu zabranio da udje u zgradu iako je bi pozvan da dodje i donese preostali novac od ulaznica, koji je bio kod njega.

I tu nije kraj bahatom ponašanju prema Spasiću, koji važi za velikog poznavaoca i čuvara svetski poznatog argeološkog nalazišta Caričin grad.

Zbog nepotpune dokumentacije i činjnice da mu je ugovor zvanično prekinur ranije nego što su njega obavestili, pa on zakasnio sa prijavom, ne može da se prijavi u Nacionalnu službu za zapošljavanje, rekao je on JUGpressu.

Siguran je da mu ugovor nije produžen zato što je nedavnbo na svojoj fejsbuk strani detaljno govorio o zloupotrebama koje je uočio na ovom arheološkom nalazištu.

O svemu tome je nekoliko puta pisao i predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću i sad se, kaže, pita, da li su to direktorka muzeja i oni koji se, kršeći zakon, trenutno nalaze na lokalitetu Caričin grad, jači od Vučića.

Svoje sumnje na “čerupanje Caričinog grada”, kako navodi, i nespremnost uprave muzeja u Leskovcu da to psreči prijavio je i Policijskoj upravi u Leskovcu, gde je dao i izjavu ali se, nakon toga, ništa nije desilo.

“Na Caričin grad je stanje bez promene, tj. stanje je za plakanje, za kosu skubanje i z glavu u zid udaranje. Ali, to samo u juli mesec kada dođu arheleolozi da rade istraživanja, ostalih 11 meseci je milina”, objavio je nedavno Spasić na svom fejsbuk nalogu.

” Da rasčistimo, ja njima ne branim da rade istraživanja niti na to imam pravo, ko sam ja da to radim. Ja bih bio najsrećniji kad bi se na Caričinom gradu radilo 365 dana u toku godine. Međutim, s ovi moji zeleni i bistri oči vidim mnogo bolje nego što oni misle i neću više da ćutim, obraćam se javno”, piše Spasić.

“Od 2014. radim na sistematizovanom radnom mestu čuvar lokaliteta na Caričinom gradu, na PP poslovima, čas pravim sanduci, čas održavam instalacije koje uopšte ne postoje, stalno mi se menja ugovor i produžava. Zadnji moj ugovor je produžen od 11. maja do 10. avgusta, znači na tri meseca. Pošto je prethodni važio do 30. aprila ja sam od 1.-10. maja radio bez ugovora, na divlje, što znaju svi koji su dolazili oko Vaskra i Prvomajskih praznika, bilo je dosta posetilaca. Stigla me je kosidba i sređivanje lokaliteta kojeg održavam sam za desetku, kako kažu posetioci i to mi mnogo znači. Čak je i direktorka Mira Ninošević dolazila na lokalitet 1. maja i kada sam je pitao zašto mi ugovor nije produžen i kako sada da radim, rekla da gradonačelnik (Leskovca Goran Cvetanović, prim JUGpress) nije hteo da potpiše, valjda će da potpiše i da ja nastavim da radim. Ja mislim da to nije istina, jer sam čuo da ona nije smela da se pojavi kod gradonačelnika pošto je stekla uslov, godine starosti i radni staž, za penziju i uspela je u tome. Što ja nisam normalan, poverovao joj da pored tolikih obaveza gradonačelnik da se bavi tamo nekim čuvarem, to mi baš nije neko uveravanje. Pored toliko mladih i školovanih ljudi ne vidim šta ona traži, treba da ide u penziju.

Prilikom kosidbe na Caričinom gradu sam pao, povredio se i slomio trimer. Još uvek imam bolove, a nisam mogao da odem do lekara jer nisam imao overenu zdravstvenu knjižicu. Popravku trimera sam platio 21.500 dinara, direktorka je rekla da to ne može da mi refundira, niti da mi plati deset dana koje sam radio „na divlje“, jer to zakonski nije moguće.

Ali, moje obraćanje ima drugi cilj. Da ne bude da i za ovo bude kriv predsednik Aleksandar Vučić, jer njega za svašta krive, a on je dolazio na Caričin grad 28. februara 2019. i odobrio značajna sredstva da se kerene u ozbiljan rad. Ja sam mu tada dao pismo i opisao situaciju na Caričinom gradu, a posle 3-4 dana je usledila reakcija, iz predsedništva me je zvala sekretarica i rekla da povodom pretstavke koju sam pisao predsednik moli za malo strpljenja. Posle novih 3-4 dana mi je rečeno isto, a vrlo brzo posle toga sam dobio odgovor na kućnu adresu. Kako je to krenulo naniže i kako su ljudi to trebali da sprovedu, sa tim se stalo. Ja sam ponovo poslao isto pismo i opet je sve bilo isto. Nakon toga sam išao na Andrićev venac, primili su me tamo, sve se isto ponavlja. Na kraju je došlo do tužilaštva koje je odbacilo prijavu i reklo da nema osnove za pokretanje istrage i prijava je arhivirana.

Ja ovde nisam ništa tražio za mene, nego da sprečim čerupanje Caričinog grada.

Ovo je lokalitet od izuzetnog značaja i pod zaštitom je države, ali izgleda da ga štitim samo ja. Apelujem na predsednika Vučića da obrati pažnju na to. Ja sam 2. jula obavestio ministra Vulina, jer vidim da on vrlo odgovorno i časno radi svoj posao, mejlom u 12 sati, a u 14:30 su me već zvali iz PU Leskovac da dam izjavu, što me je iznenadilo. Rečeno mi je jedno, ali se sve odvijalo drugačije o čemu sam opet obavestio ministra Vulina. Ali, opet ništa priča, ništa se ne dešava. Ja predlažem ministru Vulinu da pošalje zadužene ljude iz policije da istraže sledeće:

Na Caričinom gradu borave aheolozi koji su smešteni u uslovima nedostojnim za ljude. Među njima ima i stranaca koji nisu prijavljeni. Ekipa na čelu sa Mirom Ninošević, njenim zamenikom Veroljubom Trajkovićem i arheolozima Vujadinom Ivaniševićem i Ivanom Bugarskim oko četiri godine svakog jula rade istraživanja na Caričinom gradu i mene maltretiraju. Meni tu svašta pričaju, ali, pošto sam sam nemam nikog da to potvrdi. Ninoševićeva je dala izjavu da sam ja prekoračio ovlašćenja i obmanuo javnost, a ja kažem da sam možda čišteći Caričin grad prekoračio ovlašćenja, a javnost obmanjuje ona.

Ona me svake godine tera da budem član ekipe kako bi me plaćali arheolozi da bih ja ćutao, i to sam odbijao. Arheologa Ivaniševića sam opomenuo da prestane da tako radi, a on je odgovorio da je on akademik, a da sa mnom, pošto sam običan radnik, nema šta da razgovara.

Moje pitanje za njih je zašto za 30 godina ništa nije publikovano, zašto nije vraćen nijedan nalaz, nego su vraćani na moju incijativu kod bivšeg ministra kulture Vladana Vukosavljevića, i koliko mi je poznato trebalo je da bude vraćeno oko 700 nalaza.

Dalje, gde je 27 zlatnika neprocenjive numizmatičke vrednosti koji nisu izloženi u leskovačkom muzeju, a svi kažu da su tamo?

Zašto se na Caričinom gradu ne rade konzervacije, jer sve što se istraži preko zime se raspadne.

Zašto Bernar, Francuz koji je u penziji, sa porodicom boravi na Caričinom gradu?

Zašto kuvarica radi na „crno“ bez sanitarne knjižice?

Zašto nijedan fiskalni račun za kupovinu hrane ne prati nijedan gotovinski račun i kako se uopšte pravdaju pare?

Moje upozorenje organima inspekcije je da dođu i na licu mesta se uvere, imaće posao za sve. Mnoge građevinske firme, konzervatori, restauratori su prošli kroz Caričin grad i niko se nije žalio na mene, sa svima imam korektan odnos i svima sam pomagao. Ja Caričin grad volim, posvećen sam mu i ako mi ne produže ugovor i nastave da me ucenjuju, ja ću ga čuvati i čistiti dok mogu džabe” rekao je u video poruci na fejsbuku

A onda mu nije produžen ugovor iz osvete za ono što je iznosi.

Spasić nije bio smao čuvar Caričinog grada, on je i vodio goste koji su dolazini na ovo arheološko nalazište i širio na njih svoju ljubav prema ovoj izuzetnoj vrednosti.