BEOGRAD-LESKOVAC-VRANJE-NIŠ

Novinari u lokalnim redakcijama su mnogo ugroženiji i imaju mnogo manje alata
i sredstava na raspolaganju da se zaštite od pretnji i pritisaka kojima su izloženi češće. Ovako govori Branko Čečen, dugogodišnji novinar iza koga je iskustvo i rada sa lokalnim medijim.

Na pitanje Regionalne informativne agencije JUGpress koliko su novinari u lokalnim redakcijama izloženi pretnjama i pritiscima, Čečen kaže da se “Čini da sve redakcije koje su nezavisne doživljavaju pretnje i pritiske i to tako učestalo i na takvom nivou da sam čak i ja koji sam relativno informisan ostao
zapanjen. A u isto vreme čak i mediji koji se drže onoga što odgovara lokalnim
vlastima takođe imaju ogromne pritiske oko takvih sitnica da je to prosto
neverovatno i to je dosta nenormalna situacija u kojoj novinari moraju da rade.”

Koliko su novinari u lokalu svesni tih pretnji i pritisaka ili to doživljavaju kao nešto
normalno za posao kojim se bave, pitamo Čečena koji i za novinare iz loklnih medija drži treninge o bezbednosti.

,,Nisam upoznao nikoga ko misli da je to normalno. Upoznao sam novinare koji ne
doživljavaju to kao nešto čega se plaše, mada mi se čini da se više hrabre da bi
mogli da nastave da rade, ali velika većina je zaista istraumirana svim tim i da se
taj produženi stres akumulira i ima velikog uticaja čak i na njihovo zdravlje, a
kamoli na način na koji se bave novinarstvom.”

Jedno od veoma važnih pitanja je da li novinari u lokalnim redakcijama znaju proceduru za prijavljivanje pretnji a Čečen kaže da je to “prilično retko”.

“Ali oni kojima se desi kada jednom to učine shvate da taj postupak zaista čini razliku. I onda to nauče i čini mi se da se ta praksa širi i da ljudi zaista počinju da uče. Međutim, u isto vreme vidim da ljudi ne znaju ne samo to kome i kako da prijave i kome da se obrate da ta prijava bude takva da mora da se otvori istraga.”

Na pitanje da li novinari u lokalnim redakcijama veruju da, kada prijave pretnju, to može biti pozitivno
rešeno Čečen kaže da “s jedne strane vrlo su realni, zavisi od toga ko vam preti i ko vas pritiska. Ako je
to neko ko je važan vlasti možete očekivati opstrukciju i možete očekivati da
policija bude lenja, da tužilaštvo bude sporo itd, ali u isto vreme oni razumeju da
svaka prijava mora biti negde zabeležena i to čini razliku. Vlast može sutra da se
promeni, ali ne mogu da se promene okolnosti i možda će neki dokument nekome
da bude problem i učiniti skupljim određeni pritisak prema novinaru.”

Na pitanje da li veruje da novinarska udruženja i institucije koje čine Stalnu radnu grupu za
bezbednost novinara mogu da porade da se to više ne dešava i da oni koji prete
budu kažnjeni?

,,Čini mi se da novinari pre svega gledaju šta su posledice toga da li su prijavili ili
nisu i kako to njih štiti ili ne štiti, i u pravu su što tako čine. Nije na njima da
procenjuju ko šta i kako radi, njihovo je da procene da li su zaštićeni, ili nisu.
Trenutno nisu dovoljno zaštićeni, ali mi se čini da to ne zavisi toliko od naših
udruženja i od predstavnika novinara, koliko od toga da je ova vlast stvorila jednu
atmosferu gde je normalno vršiti pritisak, vređati i biti agresivan ne samo prema
novinarima, ali najčešće prema njima,” smatra Čečen.

 Na pitanje da li postoji razlika u percepciji nasilja i načina prijavljivanja saznanja između
novinara koji rade u lokalnim redakcijama i novinara koji rade u velikim
redakcijama u Beogradu Čečen kaže da su “novinari u lokalnim redakcijama mnogo ugroženiji i imaju mnogo manje alata i sredstava na raspolaganju da se zaštite i oni su tome izloženi češće”.

” Sa ljudima koji im prete se sreću svakodnevno i to je veoma teško, teško je tako živeti i raditi,
a najteže je biti hrabar novinar u takvim okolnostima,” podvukao je Branko Čečen.