LESKOVAC

 

Trodnevni naučni skup na temu „Bugarska okupacija juga Srbije u Prvom svetskom ratu“ održaće se u Surdulici i Leskovcu od 29. – 31. oktobra 2015.

 

Brojni učesnici pokušaće da doprinesu stvaranje jasnije slike o dešavanjima na jugu Srbije u periodu 1915. – 1918., kada je ova teritorija bila pod okupacijom bugarskog okupatora nakon povlačenja srpske vojske.

Biće reči o pokušaju asimilacije stanovništva, pljačkama, silovanjima, ubistvima civila i drugim nedelima koja su se dešavala, a nisu dovoljno istoriografski istražena i publikovana. Razlog za ovo je, po rečima istoričara Dejana Antića sa Filozofskog fakulteta u Nišu, greška kralja Aleksandra i srpske intelektualne elite onog doba koja je stvaranjem Jugoslavije kao države Južnih Slovena žrtvovala srpski nacionalni identitet. Ideja je bila da se u tu državu vremenom uključe i Bugari, pa se zarad poboljšanja međudržavnih odnosa ćutalo o stradanjima stanovništva juga Srbije, gde su u tom periodu i čitava sela ostajala bez živih stanovnika, koji su ili pobijeni ili internirani u Bugarsku. Takođe, srpska istoriografija je i posle 1945. godine potpuno promenila svoj pravac istraživanja i interesovanja, kada smo ponovo mi Srbi žrtvovali svoj nacionalni interes zarad bratsva i jedinstva, koje nas je skupo koštalo, jer smo morali da godinama ćutimo o tome da smo stradali i da smo velike žrtve politike velikih sila na Balkanu i jugoistočnoj Evropi.

Po podacima Arčibalda Rajsa i Vilijama Drajtona koji su se bavili stradanjima stanovništva na teritoriji Balkana za vreme Prvog svetskog rata, u to vreme je kroz Surdulicu prošlo između 150 – 180.000 ljudi koje su bugarske okupacione vlasti internirale u Bugarsku, a oko 10.000 – 15.000 njih je umrlo u logoru u samoj Surdulici. Radilo se o ljudima iz Leskovca, Vranja, Niša, Gnjilana… koji nisu hteli da se odreknu svog imena i svog nacionalnog identiteta.

U Surdulici postoji spomen-kosturnica, kao živi dokaz da je na tim prostorima stradalo toliko ljudi. Surdulički odbor je počeo njenu gradnju 1922. godine, a otvorio ju je 1924. kralj Aleksandar Karađorđević u prisustvu kraljice Marije i patrijarha srpske pravoslavne crkve Dimitrija. 1941., kada su Bugari ponovo okupirali ove krajeve spomen kosturnica je ponovo uništena, da bi 2004. Surduličani uz pomoć Eparhije Vranjske i Srpske Pravoslavne Crkve ponovo obnovili. Zbog toga je Surdulica i odabrana za mesto gde će skup otvoriti, a mesto otvaranja će biti upravo spomen-kosturnica.

Skup organizuju Narodni muzej Leskovac, Srpska Pravoslavna Crkva – Eparhija Vranjska, Institut za savremenu istoriju Beograd i Filozofski fakultet iz Niša. Radovi sa ovog skupa biće objavljeni u „Leskovačkom zborniku“, prirediće se i izložba, kao i publikacija na tu temu.