LESKOVAC
U anketi Regionalne informativne agencije JUGpress 85% građana tvrdi da bi dalo predlog za kreiranje budžeta, dok 15% ne bi to učinilo.
Kao razlog za to navode „zbog toga što o tome odlučuje vlast i moj predlog ne biimao šanse“ i „nisam stručan/na za to“.
Ipak, budžert pune građani i oni bi trebalo i da daju predloge kako da se novac iz njega troši.
Načelnik Gradske uprave grada Leskovca Miloš Cvetanović kaže da su građani u vreme pripreme ovogodišnjeg budžeta dali osamdesetak predloga.
Pitamo ga koji su glavni projekti koje su građani predlagali u vreme kreiranja budžeta i šta je ono što
je građanima najpotrebnije i za čim iskazuju potrebu, da li građani preuzimaju inicijativu da
nešto traže?
“Bilo je 70 predloga od strane građana plus devet na javnoj raspravi. Od kojih je 67 bilo
adekvatno popunjeno i na način na koji se moglo postupati po njima. Elektronskim putem je bilo
predato 46 predloga, a direktno, putem popunjenih upitnika, bilo je 24 predloga. Najviše se
odnosilo na kapitalna ulaganja, 40% i na komunalnu infrastrukturu”, kaže Cvetanović.
Objašnjava da od tog broja 35 nije ušlo u budžet.
“Ali 32 predloga jesu ili su se već nalazili u budžetu ili su određene pozicije povećane i
usklađene sa tim”, dodao je on.
Precizira da se “pri tome misli na turizam, gde je došlo do povećanja iznosa na osnovu
predloga građana, infrastrukturu gde je došlo do premene u strukturi projekata za koje su
opredeljena sredstva i za poljoprivredu i ruralni razvoj je povećan iznos. Ostalih 35 predloga koji
nisu ušli u budžet su uzetu u razmatranje za naredni budžetski ciklus, s obzirom da se radi o
predlozima i projektima za koje je potrebno izraditi projektno-tehničku dokumentaciju, rešiti
imovinsko-pravne odnose ili obezbediti neko dodatno finansiranje”, objašnjava on.
Zanima nas kakvo je bilo učešće građana.
” Građani su aktivno učestvovali, a da li je brojka zadovoljavajuća ili ne… Uvek je dobro da učestvuje što više građana jer na taj način možemo bolje da sagledamo sve njihove potrebe koje možemo da
realizujemo iz budžeta, odnosno da finansiramo preko novca iz budžeta”, objašnjava Cvetanović.
Na pitanje da li to znači da građani sve više postaju svesni da je važna i njihova inicijativa da se
nešto uradi, Cvetanović je odgovorio ” Kad uzmemo pregled u zadnjih par godina, značajno povećanje predloga od strane građana je bilo za ovu godinu. Na taj način su i građani svesni da mogu da utiču i da to nije samo „prazna priča“, nego se i njihovi predlozi ozbiljno razmatraju od jedinica lokalne samouprave i daju se ozbiljna obrazloženja da li neki projekat može i zašto može odnosno ne može da uđe u
predlog budžeta. Uglavnom razlozi zašto nešto ne uđe u budžet je da nemamo projektno-
tehničku dokumentaciju, pa treba da se ona izradi ili treba da se reše imovinsko-pravni odnosi ili
treba obezbediti sredstva ako su neki kapitalni projekti u pitanju”, kaže Cvetanović.
Pitamo ga na koji način su građani podsticani da više učestvuju u kreiranje budžeta ?
“Kroz raznorazne javne pozive, radionice,. pozive fokus grupa u zavisnosti na koji se
segment života odnosi taj dokument. Oni će biti obaveštavani preko nadležnih odeljenja, na
primer ako se tiče mladih to će biti preko Kancelarije za mlade i Omladinskog kluba, ukoliko
imamo nešto za socijalu, onda preko Odeljenja za društvene delatnosti, odsek za socijalu koji
će obavestiti korisnike i udruženja u toj oblasti, tako da ćemo uglavnom ići prema strukovnim i
specijalnim udruženjima koja se bave određenim nadležnostima, ali će i opšta javnost biti
pozivana preko medija, sajta grada, itd…”, objašnjava Cvetanović.
Najznačajniiji projekti koji su našli mesto u budžetu za ovu godinu
Ako uzmemo kapitalne projekte koji su ove godine išli kroz poseban deo javne raspave o
budžetu, kroz kpitalnu tabelu, tu su izgradnja Severnog kraka vodovoda gde će se ove godine
izgraditi cevovod i rezervoar u Pečenjevcu i sekundarna vodovodna mreža u Lipovici ukoliko se
obezbedi finansiranje i van našeg budžeta, odnosno iz budžeta Republike ili nekih drugih javnih
poziva, može biti izgrađena i sekundarna mreža u Pečenjevcu, gde imamo i građevinsku
dozvolu. Biće izgrađeno dosta saobraćajnica i to saobraćajnice u postojećoj regulaciji Nikole
Tesle u Vinarcu, Milutina Smiljkovića u Stopanju, zatim izgradnja saobraćajnice veze ulice
Branislava Nušića i Đorđa Lešnjaka u Leskovcu, regulacija Boračke ulice u Bobištu, izgradnje
trećeg dela ulice Đuke Dinića, zatim završetak asfaltiranja prema selu Vojinica, biće izrađeno
projektovanje mosta preko reke u Jelašnici, zatim izgranje ulica Nova iza Gradskog stadiona.
Što se tiče vodovodne mreže, biće urađena mreža od Velikog Trnjana do Palikuće, zatim
dovodni cevovod od Gornjeg do Donjeg Sinkovca i izgradnja sekundarne vodovodne mreže u
Brzi. Završili smo projektno-tehničku dokumentaciju za vodovodnu mrežu u selima Strojkovce i
Beli Potok, gde ćemo konkurisati na razne pozive ministarstava Vlade ili nekih nevladinih
organizacija, kako bi obezbedili finansiranje i za tu vodovodnu mrežu. Biće i vodovodne i
kanalizacione mreže u Barskoj ulici u Bratmilovcu i ulici Voje Nikolajevića u Leskovcu. Veliki
broj investicija, veliki broj projektno-tehničkih zadataka i projektno-tehničke dokumentacije, ali
nadamo se uspešnoj realizaciji svih tih planova ove godine, kaže Cvetanović.
Ovaj prilog nastao je uz podršku Slavko Ćuruvija Fondacije.
