LESKOVAC
Poštovana redakcijo šaljem vam tekst sa željom da ga objavite kao odgovor na naslov „Pominju se Koča Popović i Ficroj Maklejn“ objavljen u Novoj Našoj reči od 9. septembra ove godine.
Prosto je neverovatno da se svake godine za vreme obeležavanja savezničkog bombardovanja 6. septembra 1944. godine iznova postavljaju pitanja „zbog čega je Leskovac bio meta bombardera na kraju rata“. I ove godine iz intervjua H.R. ( Hranislav Rakić, istoričar, prim. red.) imamo novi tekst koji stvara zabunu kod građana Leskovca, a naročito kod onih čije su porodice postradale u tom najzverskijem bombardovanju koga pamti cela Srbija, a ne samo Leskovac. U samom uvodu teksta postavlja se pitanje – zašto je bombardovan Leskovac, citiram „ali to niko ne ume da kaže“, pa se u nastavku i daje neki odgovor „da se jedno vreme pričalo da je Leskovac radnički grad i da su Amerikanci i Englezi hteli da ga unište“, što zaista nema smisla, jer su i jedan i drugi odgovor prosto nagađanje. Na ova pitanja davno je dat odgovor, ali očigledno se i dalje ima namera stvaranja pogrešne slike o tom najtragičnijem događaju u istoriji Leskovca kada dolazi do velikih ljudskih i materijalnih žrtava. I umesto da to prihvatimo kao činjenicu, pojedini činioci leskovačke istoriografije i dalje prave pometnju u glavama građana Leskovca postavljajući iznova pitanja na koji je odavno dat odgovor, između ostalog i intervjuu H.R. Pokušaću da dam odgovor na ista pitanja na koja su dati odgovori H.R.
• PROCENA DOMAĆIH, A NE SAVEZNIČKIH ŠTABOVA
JUGpress: Toliko decenija posle savezničkog bombardovanja Leskovca još uvek postoje kontroverze zbog čega je Leskovac bio meta bombardera na kraju rata?
Odmah da kažem da ne postoje nikakve kontraverze i da su one prosto izmišljene u glavama onih koji uporno brane ovo nedelo na način kako vaš sagovornik to radi. Da podsetim da je sve počelo onog trenutka kada je njegov vrhovni komandant Josip Broz Tito u najstrože čuvanoj tajni prisustvovao sastanku u vili savezničkog vrhovnog komandanta. Sastanak je održan u nedelju, 6. avgusta 1944. godine u 15 i 30 časova. Tom sastanku su sa jugoslovenske strane prisustvovali još generallajtnant Sreten Crni Žujović, generallajtnant Arso Jovanović, generalmajor Ivan Rukavina, generalmajor Gojko Nikoliš, pukovnik Vjekoslav Klišanić, pukovnik Karel Levičnik i tumač Olga Humo. Sa savezničke strane prisustvovali su general sir Henry Maitland Wilson (Vilson), generallajtnant sir James (Džejms) A.N. Gamel (Gamel), generalpukovnik vazduhoplovstva W. Eliot (Eliot), brigadir F. Maclean (Meklejn), potpukovnik V. Street (Strit), major Clissold (Klisold).
Dakle, ova grupa ljudi je odlučila i dogovorila šta će se događati na Balkanu, odnosno na jugoslovenskom ratištu. Dogovoren je udruženi napad partizanskih jedinica i Balkanskih vazduhoplovnih snaga na puteve i železničke komunikacije. Po tom dogovoru operacija je trebalo da započne 1. septembra i zvala se operacija „Ratweek“ ili „Nedelja pacova“. Ovim dogovorom predviđeno je još i to da vrhovni komandant Josip Broz Tito zatraži od svojih komandanata Glavnih štabova da mu dostave specifične ciljeve koje treba bombardovati, tj. koje gradove i naseljena mesta. Jednom rečju, postignut je dogovor da se svaki predlog pre nego se odobri bombardovanje najpre razmatra na nivou Vrhovnog štaba i savezničke misije pri Štabu. Nakon njihove saglasnosti pravljeni su planovi za bombardovanje i isti izvršavani. Od tog trenutka Leskovac i ostala naseljena mesta postaju ligitiman vojni cilj sa mogućnošću da pogine veliki broj civila, kao što je slučaj Leskovca. Dakle, nisu saveznici birali gde će se i šta će se bombardovati već su to bile procene Glavnog Štaba i njihovi predlozi.
Nakon ovoga ne treba više zamajavati javnost kako je Leskovac bombardovan zbog rođendana kralja Petra, kao da se taj rođendan slavio samo u Leskovcu, pa je naručeno bombardovanje, ili ta priča da su „Amerikanci i Englezi“ hteli Leskovac da poruše zato što je radnički grad. Koja glupost. Moramo da se složimo sa time da je konačno prava istina to da je Koča Popović još jula meseca tražio bombardovanje Leskovca i ono je bilo vezano za težak položaj partizanskih divizija pritešnjenih od strane neprijateljskih snaga. O tome postoje brojne depeše (radiogrami) u kojima se traži hitno bombardovanje Leskovca koje je svojeručno Koča potpisivao.
• KOČA TRAŽIO BOMBARDOVANjE
JUGpress : Kada je Koča Popović tražio bombardovanje?
Ne mogu, a da ne primetim da H.R. u ovom intervjuu po prvi put ili bolje rečeno prvi put posle 78. godina prihvatio činjenicu da je Koča Popović ipak tražio bombardovanje, citiram „ U avgustu 1944. godine sa tačno navedenim ciljevima koje treba gađati, ali je gađano i ono što nije traženo da se gađa“, ali uz malu grešku u navođenju datuma kada je to tražio, jer ovakva depeša na koju se on poziva ne postoji. Dakle moram da priznam veliki je ovo napredak i za nas koji smo u ovoj materiji, a i za građane Leskovca. Očigledno je da H.R. nije znao da Koča Popović slao više depeša (radiograma). Nadam se da posle ovoga nema više sumnji da je Leskovac bombardovan na osnovu više puta ponovljenih zahteva Koče Popovića, komandanta Glavnog štaba Narodnooslobodilačke vojske i Partizanskih odreda Srbije. Pošto to autoru naslova „Pominju se Koča Popović i Ficroj Maklejn“ do sada nije bilo jasno pokušaćemo da razjasnimo.
Da ponovimo, Vrhovni štab NOV i PO Srbije je 17. jula 1944. u vidu naredbe tražio od GŠ NOV i PO Srbije, citiram „Javite gradove i objekte koje treba bombardovati“ na šta je Koča Popović već 21. jula poslao zahtev kakav do tada od bilo koga u toku narodnooslobodilačke borbe nije upućen. Taj zahtev za bombardovanje gradova u Srbiji, a time i Leskovca, glasio je „Mesta i objekti u Srbiji koje treba bombardovati. Taj zahtev za bombardovanje pomenutih mesta, između kojih i Leskovac, upućen je u vreme kada su neki delovi jugoistočne Srbije bili zahvaćeni neprijateljskim dejstvima poznatih u jugoslovenskoj istoriografiji kao topličko-jablanička operacija. To se najbolje vidi iz depeša koje je slao:
Radiogram br 78. od 24.07. 1944.godine glasi „Situacija se naglo i ozbiljno komplikovala. 21. i 24. divizija praćene od neprijatelja, prvenstveno četnika, pošle su za nama. Sada se tri naše divizije nalaze između komunikacije Lebane-Medveđa i Oruglica. Borba se vodi na liniji Tupalski Vis – Buvce. Preduzećemo probijanje, po mogućnosti u više pravaca. Zahtevajte hitno dejstvo avijacije na Leskovac, Vranje i Prištinu i na komunikacije između tih mesta“, u potpisu Koča. (Zbornik NOR, tom 2. knj. 13. dok.br. 241).
Malo je „nerazumljivo“ zašto je Koča za borbe koje su vođene na teritoriji opštine Medveđa tražio bombardovanje Leskovca ili je, ipak, verovatno imao svoj razlog. Na komunikacije između tih mesta je sasvim u redu.
Koča će još nekoliko puta kasnije radiogramom, tražiti odobrenje od Vrhovnog štaba da se bombarduje Leskovac što se vidi iz sledećih radiograma:
*Radiogram br. 49. od 31.07. 1944. godine
Mesta i objekti u Srbiji koje treba bombardovati
*Radiogram br. 54
Vladičin Han, Surdulica, Leskovac – Gumara rekord, Zapadna ivica varoši, štofara na severnoj i istočnoj ivici varoši, fabriku u severnom delu sela Vučja jugo-zapadno od Leskovca, Lebane, Grdelica.
*Radiogram br. 17. od 5.08. 1944. godine glasi:
„Zahtevajte hitno bombardovanje“ u potpisu Koča
Radiogram br. 9. od 29 .08. 1944.godine glasi:
„Najhitnije potrebno ozbiljno bombardovanje Leskovca “. U potpisu Koča
*Radiogram br 11. od 29 .08. 1944.godine glasi:
„Grad je juče, 28. o.(vog) m. (eseca) malo bombardovan od saveznika“. U potpisu Koča
Navedeni radiogrami Glavnog štaba NOV. i PO Srbije upućeni Vrhovnom štabu se nalaze u Arhivu Vojno-istorijskog instituta. Ovi radiogrami se nalaze u kutiji 184 red. br 36 u 11/1 do 30/1. Manji deo radiograma objavljeni su u Zbornicima NOR-a Tom 1 knj.9-12.
• OKUPACIONE SNAGE U LESKOVCU 6. SEPTEMBRA 1944.
JUGpress: Koliko je u tom trenutku stvarno bilo vojske, jer razni izvori tvrde da u Leskovcu u tom trenutku čak nije bilo ni četnika?
Ne znam ko to tvrdi, naročito to da u Leskovcu nije bilo četnika, postavlja se pitanje ko je onda bio, ako oni nisu. Po svim mogućim parametrima četnika je zasigurno bilo kao i nedićevaca, belogardejaca, ljotićevaca i da su po H.R. oni, citiram „Učestvovali su u odbrani Leskovca, jer su u to vreme postojale grupe koje su stalno napadale Leskovac“. Verovatno H.R. kad govori o grupama, misli na jake partizanske snage koje su pokušavale da u nekoliko naleta zauzmu Leskovac, ali im to nije pošlo za rukom. Netačno je i to kako navodi H.R. da partizani nisu napadali Leskovac da ne bi došlo do masovne pogibije, već su sačekali 11. oktobar. Istina je sledeća: te grupe koje pominje H.R. su zapravo 13. Brigada NOV i PO Srbije koja je, nakon bombardovanja Leskovca od 28. Avgusta, određena za napad na Leskovac. Tom prilikom Koča je iskazao izvesno nezadovoljstvo učinkom tog bombardovanja, citiram „Grad je juče, 28. o. m. malo bombardovan od saveznika“. Borba je trajala od 30. avgusta od 22 časa, pa do 31. avgusta do 3:30 časova, kada se vratila na početni položaj. Sve ovo se vidi iz izvoda iz zapovesti štaba 24. NO divizije od 30. avgusta 1944. godine.
Drugi napad na Leskovac u kome su učestvovale jedinice 24. divizije dogodio se posle razornog septembarskog bombardovanja. Napad je izvršen između 10/11 septembra 1944. godine. Toliko o čekanju da se grad sam oslobodi 11. oktobra 1944. godine, kako ne bi bilo puno žrtava. Što se tiče pitanja, koliko je u tom trenutku bilo vojske, citiraćemo jedan „neutralan“ redovan dnevni izveštaj od 6. septembra koji je upućen Glavnom štabu NOV i PO Srbije, a koga potpisuje načelnik obaveštajnog odeljenja, major Nikola Božanić:
„LESKOVAC:
Nemaca oko 800, naoružanih sa 7 tenkova, od kojih 5 malih od 5-7 tona i 2 velika od 18-20 tona.
Arnauta 120, od teškog naoružanja imaju 4 t minobacača,
S.D.S. (Srpska državna straža, ljotićevci, prim. red.) oko 400 vojnika.
Gradske straže oko 120,
Dobrovoljci dva, dva bataljona 4. pešadijskog puka na položajima: Ćenovačka Ćuprija-Sinkovac-Šišince, jačine 800 vojnika.
Prvi dobrovoljački puk, na položajima: B i M Trnjane-Turekovac-Gornje Stopanje. Brojno stanje oko 1200 vojnika.
Zotović-Stikić sa 600 gvozdenopukovaca nalaze se na položajima: na Rudarskoj čuki, Gornjoj i Donjoj Jajni.
Četnici kosovski korpus, koji je sastavljen od Prvog kosovskog i od gornjejablaničkog korpusa, komandant Blažo Brajević. Brojno stanje oko 1200 od kojih veći broj mobilisanih.
Na Hisaru kod crkve Sv. Ilije i u Šišincu nalazi se jedan bataljon belogardejaca „Videti (AVII,183/15-2) ili knjigu autora Momčila Pavlovića i Veroljuba Trajkovića „Savezničko bombardovanje Leskovca 6. septembara 1944. Studija i dokumenti“. Mira Ninošević je bila autor izložbe na istu temu.
Takođe, tačno je da se nije smelo pričati o tome, jer da je smelo – prvi bi progovorio H.R., a knjigama koje govore o NOP-u, H.R. je upravo u tim knjigama pisao o bombardovanju od tri do pet rečenica u kojima se licitiralo sa brojem poginulih, sem u knjizi Milivoja Perovića „Leskovac u ratu i revoluciji“, Beograd, 1968, godine, 369-371 gde ima malo više. Osim ovih izvora o Savezničkom bombardovanju Leskovca 6. septembra 1944. godine u Leskovačkom zborniku br. 35 postoji 30-ak objavljenih radova na ovu temu.
KAKO JE POČELO
…Da podsetim da je sve počelo onog trenutka kada je njegov vrhovni komandant Josip Broz Tito u najstrože čuvanoj tajni prisustvovao sastanku u vili savezničkog vrhovnog komandanta. Sastanak je održan u nedelju, 6. avgusta 1944. godine u 15 i 30 časova. Tom sastanku su sa jugoslovenske strane prisustvovali još generallajtnant Sreten Crni Žujović, generallajtnant Arso Jovanović, generalmajor Ivan Rukavina, generalmajor Gojko Nikoliš, pukovnik Vjekoslav Klišanić, pukovnik Karel Levičnik i tumač Olga Humo. Sa savezničke strane prisustvovali su general sir Henry Maitland Wilson (Vilson), generallajtnant sir James (Džejms) A.N. Gamel (Gamel), generalpukovnik vazduhoplovstva W. Eliot (Eliot), brigadir F. Maclean (Meklejn), potpukovnik V. Street (Strit), major Clissold (Klisold)…
DOGOVOR
…Dakle, ova grupa ljudi je odlučila i dogovorila šta će se događati na Balkanu, odnosno na jugoslovenskom ratištu. Dogovoren je udruženi napad partizanskih jedinica i Balkanskih vazduhoplovnih snaga na puteve i železničke komunikacije. Po tom dogovoru operacija je trebalo da započne 1. septembra i zvala se operacija „Ratweek“ ili „Nedelja pacova“. Ovim dogovorom predviđeno je još i to da vrhovni komandant Josip Broz Tito zatraži od svojih komandanata Glavnih štabova da mu dostave specifične ciljeve koje treba bombardovati, tj. koje gradove i naseljena mesta. Jednom rečju, postignut je dogovor da se svaki predlog pre nego se odobri bombardovanje najpre razmatra na nivou Vrhovnog štaba i savezničke misije pri Štabu. Nakon njihove saglasnosti pravljeni su planovi za bombardovanje i isti izvršavani. Od tog trenutka Leskovac i ostala naseljena mesta postaju ligitiman vojni cilj sa mogućnošću da pogine veliki broj civila, kao što je slučaj Leskovca. Dakle, nisu saveznici birali gde će se i šta će se bombardovati već su to bile procene Glavnog Štaba i njihovi predlozi…
Piše: Veroljub Trajković
Veroljube, stvarno dosadi i bogu i narodu.Idi sedni u park sa Hranislava i ostali drugovi borci, pa raspravljajte do mile volje. Jbt, 100 godine pokušavaš da ostaviš utisak kao da su samo tebi bili dostupni arhivi MI6, pa nam sada prosipaš teorije. Nikome nije nimalo bolje od tvojih “otkrića”, naprotiv. Ako imaš nešto čime ćeš da ulepšaš ovaj grad, ili uopšte – svet, kaži ili učini to,ili zauvek umukni. NIKOME nisi AUTORITET, shvati to.
Ovo li Skopljanska škola. Nadjite bre nekog kasvetnog ko zna nešto. Ispričana priča odavno. Sve jedno isto
Šta Vam to znachi Skopljanska shkola?