NIŠ

Nišlije koje su 18.novembra pazarili na pijaci „Bubanj“ poznatijoj kao Moravska pijaca gotovo da su svi zastali kod tezge Slobodana Stojanovića pomalo ne verujući svojim očima jer se pred njima nalazila bela bundeva neobine veličine. Budeva koju je Slobodan doneo da proda bila je teška 37 kilograma. Ovaj poljoprivredni proizvođač je bundevu ubrao na svom imanju u Pasi Poljani, a prema njegovim rečima i on sam se pomalo iznenadio njenom veličinom.

                      Na  Pijaci „Bubanj“  Slobodan je u  prisustvu upravnika pijace Miroslava Srejića, inkasanta Dobrice Miladinovića i kupaca, isekao belu bundevu od 37 kilograma. Prodavao ju je na parčiće kako se uobičajeno i prodaje jer teško da je neko mogao ili da mu je bila potebna bundeva ove veličine.

                    Stojanović kaže da je seme zasadio na zemljištu koje sadrži humus i pregorelo stajsko đubre, na mestu gde ima dosta sunca. Tokom leta  je biljku redovno zalivao i to samo u kasnim  večernjim i ranim jutarnjim satim, zbog veova visokih dnevnih temperatura i zagrejanosti biljke. Ističe da nije koristio nikakvo sredstvo protiv bolesti, kao ni za prehranjivanje i pojačani rast. Bio je iznenađen rastom ploda. Da je ubere bila mu je potrebna i pomoć ukućana. Bundevu je ubrao i odmah izmerio, a na  veliko iznenađenje svih njih,  vaga je pokazala čak 37 kilograma.

                  Bela bundeva–naša  banana ili u  narodu  nazvana  pečenka popularna je poslastica tokom zime. Za Badnje veče iznosi se pečena bundeva, a po narodnom običaju svaki ukućanin  pojede po parče za zdravlje i sreću.

                  Bundeva je jednogodišnja zeljasta biljka iz familije tikava, ima stablo koje je poleglo po zemlji, prečnika oko jedan centimetar. Stabiljka je vreža, koja u povoljnim  klimatskim  uslovima može  da naraste i 10  metara u dužini.  Vreže  mogu da se penju  uz  ogradu, drvo …. ali  ga  rastući  krupni plodovo brzo povlače na zemlju  ili kidaju  vreže. Pečenka je ukusna ako dobro sazri na vreži. Pečenka,  peca, beli dulek, po tradiciji se gaji u baštama, a i na njivama zajedno sa kukuruzom. Beta karotin, kojim bundeva obiluje, ima višestruko zaštitno delovanje na ljudski organizam. On blokira dejstvo slobodnih radikala i tako direktno sprečava oštećenja ćelije DNK strukture, deluje kao jak antioksidant. Stručnjaci preporučuju 7 do 11 miligrama dnevno koliko je potrebno organizumu. Preventino se koristi  za smanjenje rizika od pojave raka grla, jednjaka, želudca.