LESKOVAC
Crveni krst Leskovca podseća da se 7. aprila obeležava se Svetski dan
zdravlja, a da obeležavanje ima za cilj podizanje svesti o najvažnijim
zdravstvenim izazovima, promociju preventivnih mera i zdravih stilova
života, kao i podsticanje šire zajednice, na aktivnu ulogu u poboljšanju
kvaliteta života. Ova kampanja nije zamišljena samo kao simbolična poruka
za jedan dan, već kao poziv koji će trajati tokom cele godine. Ideja je
jednostavna, ali snažna: u vremenu informativne buke, zdravstvenih
mitova i brzih saveta sa društvenih mreža, briga o zdravlju mora ponovo
da se oslanja na provereno znanje.
Iz leskovačkog Crvenog krsta pozivaju sugrađane da ne zanemaruju svoje
zdravlje i o njemu brinu kroz preventivu i dokazana i proverena naučna
dostignuća, jer upravo na to se stvalja akcenat kroz svetsku kampanju
zdravlja. Ovogodišnja tema „Zajedno za zdravlje. Stani uz nauku.” stavlja
akcenat na moć naučne saradnja i na zaštitu zdravlja ljudi, životinja,
biljaka i planete. Jedino tako objedinjen odnos prema zdravlju može da da
stvarne i dugoročno održive rezultate. Kažu i da nauka i činjenice
zasnovane na naučnim dokazima mogu spasiti život, između ostalog i kroz
aktivnosti koje sprovode organizacije Crvenog krsta poput prve pomoći,
dobrovoljnog davalaštva krvi i/ili oblasti javnog zdravlja. Svetski dan
zdravlja je uvek prilika da se u skladu sa misijom Crvenog krsta nastavi
sa promovisanjem značaja zdravih stilova života i prevencijom faktora
rizika za nastanak najčešćih poremećaja zdravlja, kroz ceo životni
ciklus. Ljudi treba da imaju dovoljno informacija o zdravlju i o potrebnim
uslugama da bi na odgovarajući način vodili računa o svom zdravlju i
zdravlju svojih porodica.
Ukazuju iz Crvenog krsta i na to da danas, u vreme otvorenog i opšte
dostupnog interneta, neophodno je da se ljudi zaštite od netačnih tvrdnji,
istina i poluistina koje vode neadekvatnom odnosu prema prevenciji i
lečenju i da im se obezbedi pristup pouzdanim, na nauci zasnovanim
zdravstvenim informacijama. Nauka je ta koja spašava živote i životni
vek je produžila za nekoliko decenija u odnosu na vreme od pre samo 100
do 200 godina i zato, kada gledamo dokaze, treba da verujemo činjenicama
i koristimo znanje za unapređenje zdravlja. Jačanje zdravstvene pismenosti i
kritičkog razmišljanja ključno je za izgradnju poverenja i za to da naučni
dokazi imaju stvaran uticaj na svakodnevni život ljudi. Zdravlje ljudi,
životinja i ekosistema je tesno povezano, a promene u ovim odnosima mogu
povećati rizik od pojave i širenja novih bolesti.
Oko 60% novonastalih
zaraznih bolesti koje se prijavljuju globalno potiče od životinja, kako
divljih tako i domaćih. U poslednje tri decenije otkriveno je više od 30
novih patogena kod ljudi, od kojih je 75% poreklom od životinja. Ljudske
aktivnosti i opterećeni ekosistemi stvorili su nove uslove za nastanak i
širenje bolesti. Faktori uključuju trgovinu životinjama, poljoprivredu,
stočarstvo, urbanizaciju, eksploatacione industrije, klimatske promene,
fragmentaciju staništa i prodor u divlja područja. Zato ovogodišnja
kampanja poziva vlade, naučnike, zdravstvene radnike i javnost da stanu
uz nauku kroz oslanjanje na dokaze, činjenice i smernice zasnovane na nauci
radi zaštite zdravlja, obnove poverenje u nauku i javno zdravlje i podrže
rešenja zasnovana na nauci za zdraviju budućnost. To ne znači da običan
čovek mora da razume složene medicinske studije i stručne izraze. To
znači nešto mnogo praktičnije, biti oprezan kada se nude „čudesna” i
brza zdravstvena rešenja, uvek proveravati izvore informacija, važne
odluke o zdravlju ne zasnivati na objavama koje zvuče ubedljivo, već
isključivo na preporukama stručnjaka. To je pristup koji prepoznaje da
zdravlje ljudi ne može da se posmatra odvojeno od zdravlja životinja, biljaka
i životne sredine. Drugim rečima, kada govorimo o budućnosti medicine,
ne govorimo samo o modernim bolnicama, analizama i novim lekovima, već i
o, vazduhu koji dišemo, vodi koju pijemo, hrani koju jedemo, ekološkim
uslovima u kojima živimo. Ljudske aktivnosti i narušeni ekosistemi
stvorili idealne uslove da se bolesti lakše pojave i šire. To znači da
zaštita zdravlja danas više nije samo stvar pregleda i terapije, već i
odgovornijeg odnosa prema okruženju.
Ovogodišnja poruka zato nije usmerena samo na lekare i istraživače, već
je upućena svima nama. Nauka nije nešto daleko i apstraktno. Ona je u
vakcinama, preciznoj dijagnostici, antibioticima, preventivnim
pregledima i savetima koji su provereni, a ne izmišljeni. Kada stanemo uz
nauku, ne biramo „otuđeni sistem”, već najpouzdaniji put do zdravijeg
života, poručuju iz Crvenog krsta i pozivaju svoje sugrađane da se na
adekvatan i kontinuiran način posvete svom zdravlju kroz preventivne
preglede i zdrave stilove živote, da sve izvore sa interneta pomno
provere i da za svoje zdravlje biraju stručna lica i proverena naučna
dostignuća koja su im dostupna, ali da jednako ne zanemaruju i odnos
prema svom okruženju, da poštuju i čuvaju prirodu i životinje i pomognu
eko sistemu da se oporavi, kako bi on pomogao njima da žive dugo i zdravo.
