BEOGRAD
U godini za nama beleži se drastično pogoršanje medijske situacije u
Srbiji i to po više kriterijuma. Medijske slobode poslednjih nekoliko
godina u Srbiji su na zabrinjavajućem nivou, na šta ukazuju i brojne
međunarodne organizacije koje se bave zaštitom slobode izražavanja i
novinarstva.
Godina 2025. bila je prilično stresna za sve medijske radnike, a za sada
nema naznaka da će biti bolje i drugačije u novoj godini, imajući u vidu
uzlaznu putanju negativnog trenda po pitanju bezbednosti novinara,
slobode govora, projektnog sufinansiranja medijskih sadržaja, nezavisnog
rada regulatornih tela i kompetentnih institucija…
Registar medija u Agenciji za privredne registre broji na kraju 2025.
godine ukupno 2.262 medija, što je za 80 više u odnosu na period od pre
12 meseci, kada su zvanično bila upisana 2.182 javna glasila.
1. Rekordan broj pretnji, pritisaka i napada na novinarke i novinare.
Sve evidencije ukazuju da je 2025. godina bila rekordna po broju
pretnji, pritisaka i fizičkih napada na novinare, novinarke, kamermane,
fotografe i druge angažovane u medijima. U bazi Nezavisnog udruženja
novinara Srbije (NUNS) zabeleženo je više od 370 slučajeva ugrožavanja
bezbednosti medijskih radnika – link ka bazi:
https://nuns.rs/baza-nuns/?keyword=&gender=&type_of_incident=&life_threat_type=&physical_attack_type=&organisation_attack_type=&organisation_threat_type=&pressure_type=&type_of_media=&incident_year=&page=1
Pritom, ni to nije stvarna slika, pošto se veliki broj pretnji i napada
ne prijavljuje zbog straha i nepoverenja u institucije.
U tužilaštvima je samo do kraja novembra formirano 117 predmeta (
https://bezbedninovinari.rs/article/1364/vjt-statistika-napada-na-novinare-od-2016-do-kraja-novembra-2025
), što je za 112 odsto više nego u 2024. godini. Donete su samo dve
osuđujuće presude.
U 50 slučajeva i dalje se čekaju obaveštenja policije kako bi tužilaštva
mogla dalje da postupaju.
Povećao se i broj fizičkih napada na predstavnike medija kojih je, barem
prema evidenciji tužilaštva, bilo prijavljeno 27 u odnosu na pet koliko
je bilo u prethodnoj godini. S jedne strane dobar, ali i zabrinjavajući
podatak je da se broj onlajn pretnji smanjio, ali su se zato one
„prelile“ u realnost što je mnogo opasnije. Nekažnjivost i nepostupanje
nadležnih organa dovelo je do
povećanja broja pretnji i napada koji se javljaju u sve drastičnijim
formama, postajući mnogo opasnije.
Novinare i medijske radnike nisu napadale samo nepoznate osobe, već su u
nekoliko desetina slučajeva bili i meta pripadnika
policije. Prebijani su ili na drugi način onemogućeni da obavljaju svoj
posao na javnim prostorima.
Policija je nemo posmatrala i kada drugi napadaju medijske radnike, kada
im se onemogućava rad na skupovima podrške SNS-u, kao i u
prostoru između Skupštine Srbije i Pionirskog parka, lome kamere…
Policija ne samo da nije reagovala, već je na taj način i
štitila nasilnike u ovom ograđenom i uzurpiranom prostoru.
Pretnje i napadi u najvećem broju slučajeva usledile su posle javnog
targetiranja i zapaljive retorike od strane najviših državnih
zvaničnika, na prvom mestu predsednika Srbije Aleksandra Vučića…
Klevetničke kampanje i govor mržnje su se potom nastavljali u
prorežimskim tabloidima i televizijama, a završavale stvarnim pretnjama
i fizičkim napadima.
Fondacija Slavko Ćuruvija je u periodu od četiri meseca registrovala da
su brojni državni zvaničnici najmanje 595 puta u svojim javnim nastupima
i putem društvenih mreža napadali novinare i medije.
Opširnije u ANEM-ovim redovnim mesečnim monitorinzima medijske scene u
Srbiji: https://www.bezbedninovinari.rs/categoryName/monitoring
2. Projektno sufinansiranje medijskih sadržaja sa nizom spornih odluka
Projektno sufinansiranje medijskih sadržaja poslednjih nekoliko godina
izazivalo je niz reakcija i skretanja pažnje na neregularnosti,
netransparentnost procesa i dodeljivanje sredstava medijima po
„političkom ključu“. U 2025. takav trend ne samo da se nastavio, već je
čitav proces, ako pogledamo rezultate, gotovo obesmišljen.
Određeni broj medija, uglavnom oni koji nisu izveštavali o studentskim
protestima, dobio je značajne sume novca, na po više konkursa, dok su
oni kritički nastrojeni mahom bili uskraćeni za ovaj vid podrške države.
Merilo nije uvek bilo ni da li neki mediji poštuju Kodeks novinara i
novinarki Srbije, jer su među dobitnicima na konkursima i glasila koja
imaju veliki broj prekršaja etičkih i profesionalnih standarda.
Komisije koje su ocenjivale projekte činili su isti članovi, od kojih su
neki bili u po više od 60 različitih komisija, pa će od ove godine biti
ograničen broj komisija u kojima ista osoba može biti član u „samo“ 20.
Osim što se novac deli podobnim medijima, mnogi organi uprave zaobilaze
zakonske osnove, pa smo tako godinu završili a da pet lokalnih
samouprava uopšte nije raspodelilo sredstva. To su Preševo, Vrbas,
Gadžin Han i Bujanovac. Surdulica u 2025. godini nije ni raspisala
konkurs, a izgleda, kako kažu, da i ne planiraju već će sredstva
podeliti na neki drugi način.
Novinarska i medijska udruženja – ANEM, UNS, NUNS, Lokal Pres i
Asocijacija medija zvanično su poslali u Ministarstvo informisanja i
telekomunikacija usaglašene predloge izmena pravila za projektno
sufinansiranje koje bi doprinele transparentnosti čitavog procesa i
smanjile mogućnosti za zloupotrebe. Predstavnici Ministarstva do sada
nisu odgovorili na ovaj dopis. Link:
https://anem.org.rs/sr/strane/medijska-i-novinarska-udruzenja-uputila-mit-u-predlog-izmena-procesa-projektnog-sufinansiranja
Lista organizacija koje su dobile najviše sredstva po konkursima u 2025.
godini dostupna je na ovom linku:
https://anem.org.rs/sr/strane/ko-su-rekorderi-organizacije-koje-su-dobile-najvise-novcanih-sredstava-na-medijskim-konkursima-u-2025-godini
Lista rekordera po broju učešća u komisijama za ocenjivanje projekata
dostupna je na ovom linku:
https://anem.org.rs/sr/strane/anem-baza-podataka-ko-su-rekorderi-po-broju-komisija-za-ocenjivanje-projekata
Honorari za članove komisija dostupni su na ovom linku:
https://anem.org.rs/sr/strane/u-srbobranu-50-000-za-sedam-projekata-u-vojvodini-skoro-200-za-iste-pare-koliki-su-honorari-u-komisijama-za-projektno-sufinansiranje
3. Godinu dana bez Saveta REM
Srbija od novembra 2024. godine nema formiran Savet Regulatornog tela za
elektronske medije koji treba da nadzire da li elektronski mediji rade u
skladu sa zakonima i propisima. Tokom prošle godine dva puta je pokušano
formiranje ovog tela koje za sada ima potvrđena samo četiri od devet
članova Saveta. Izbori članova bili su obavijeni i nizom nepravilnosti
iza kojih je očigledno stajao politički uticaj.
Nepostojanje ovog tela dovelo je do toga da se dve televizije nelegalno
emituju na kablovskom sistemu – Niš TV i TS media, iako je potrebna
dozvola REM da bi se neki program uopšte našao u etru (link:
https://anem.org.rs/sr/rem/vesti-rem ). Kako je moguće da se tako nešto
desi, niko nije do sada dao odgovore.
Nepostojanje Saveta REM uzrokovalo je i to da se u programima televizija
na različite načine krše zakoni i civilizacijski standardi, pušta
neprimeren program, koristi nepristojan rečnik i širi govor mržnje. Iako
Služba za nadzor uredno objavljuje mišljenja po prijavama, sve dok ne
postoji Savet REM nema ko da izrekne odgovarajuće mere protiv emitera za
brojne prekršaje, među kojima je najviše na televiziji Informer (link:
https://www.rem.rs/sr/prijave/odluke-po-prijavama#gsc.tab=0 ).
4. Protesti protiv RTS
Smrt 16 građana ispod nadstrešnice u Novom Sadu izazvala je talas
masovnih protesta u državi koje su predvodili studenti, tražeći da se
utvrdi odgovornost za ovu tragediju. Javni servis RTS, prema mišljenju
mnogih, nije adekvatno, objektivno i pravovremeno izveštavao javnost o
dešavanjima i krizi u društvu, te su nezadovoljni građani više puta
protestovali ispred ove medijske kuće, čak i blokirajući zgradu tokom
više nedelja.
Nezadovoljstvu su se pridružili i brojni zaposleni na RTS, zbog čega su
neki od njih i disciplinski sankcionisani. Mnoge javne i ugledne
ličnosti pozivale su na bojkot ove televizije i odbijale da gostuju u
njenim programima. To je posebno došlo do izražaja u vreme održavanja
izbora za učešće na Pesmi Evrovizije, kada su dogovorene angažmane
otkazali pojedini voditelji te manifestacije, ali i neki učesnici.
Brojni muzičari koji su ipak učestvovali slali su sa bine i u programu
poruke podrške studentima i borbi protiv korupcije. Pošto je to od
strane rukovodstva RTS-a ocenjeno kao neprimereno, odlučeno je da
Olivera Kovačević više ne rukovodi organizacijom te manifestacije.
Iako često gostuje u njenim studijima, predsednik Vučić takođe je
nezadovoljan radom RTS te smo imali brojne primere intervjua na toj
televiziji u kojima je omalovažavao autore emisija i novinare, i
optuživao RTS da su „isti kao N1“ i „deo obojene revolucije“.
Ove godine ističe i drugi petogodišnji mandat generalnom direktoru RTS
Draganu Bujoševiću, a na prvom konkursu nije izabran njegov naslednik.
Svedoci smo slabog odziva kandidata na konkurs, a od svih prijavljenih
samo tri osobe su ispunjavale uslove, među kojima je i aktuelni
predsednik Upravnog odbora RTS Branislav Klanšček. Na kraju niko nije
izabran. U toku je ponovo raspisan konkurs.
5. Turbulencije u i oko United Media
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić početkom godine je najavio gašenje
medija koji posluju u okviru grupacije United Media za novembar. To se
još nije desilo, ali su brojni događaji i turbulencije doveli do
zabrinutosti za ovu medijsku kompaniju.
SBB je prodat Yettelu, ugašen je televizijski kanal SportKlub a prava
prodata Telekomu Srbija. Menadžment firme je zbog nesuglasica smenio
Dragana Šolaka i direktorku United grupe, zbog čega su pokrenuti sudski
sporovi. Na mesto direktora United Group postavljen je Sten Miler, a
javnost je uzburkao snimak na kojem se čuje da direktor Telekoma Srbije,
u ime Aleksandra Vučića, od Milera traži smenu direktorke United Media
Aleksandre Subotić.
Urednici medija koji posluju u ovoj grupaciji su više puta pisali
vlasnicima i tražili odgovore, ali nudili i „menadžerski otkup“. Njihovi
predlozi su odbijeni.
Javnost, ali i zaposleni u medijima N1, Nova S, Radar i Danas strepe od
toga šta donosi budućnost, imajući u vidu da je najavljena određena
reorganizacija.
Ovi mediji su, zbog svog kritičkog izveštavanja, najčešće meta pretnji i
napada, ali i targetiranja od strane najviših državnih zvaničnika.
ANEM