Autor: Veran Matić
Beograd, 24. oktobar 2026 – Već nedelju dana pripremamo se za izborni dan „kao za
rat“. Svakodnevni sastanci predstavnika udruženja i asocijacija novinara i medija, Stalne
radne grupe za bezbednost novinara. Određujemo kontakt tačke širom Srbije, način na
koji ćemo komunicirati, reagovati. Delimo zaštitnu opremu, šlemove, press prsluke i to
po mogućstvu plave, jer žutih već ima previše na protestima.
Mnogi bi rekli da je sve to preterivanje, ali podaci o broju napada i pretnji na novinare
pokazuju stalni rast, a istovremeno i pad kada je reč o broju rešenih slučajeva.
Tužilaštvo uglavnom gleda na drugu stranu, dok policija više ne štiti novinare, čak ih i
napada. Ostaje da se oslonimo na međusobnu solidarnost.
Često sam dežuran na Sigurnoj liniji, ANEM-ovom SOS telefonu za prijavljivanje pretnji i
napada na novinare. U poslednjoj nedelji pred izbore kristalno je jasno ono što
međunarodne novinarske organizacije tvrde već godinu dana – od svih evropskih
zemalja, u Srbiji je danas najteže biti novinar.
Subota, 17. oktobar
Ne volim vikende. Tada se događa najviše napada na novinare i upućuje im se najviše
pretnji. Vikend je i dramatično vreme za žene koje su izložene nasilju u porodici. Ne
želim da gradim neku teoriju, ali znam da su u našoj profesiji novinarke izloženije
agresiji i da su pod neverovatnim pretnjama. Čak i kada analizirate sadržaj pretnji
upućenih novinarima, primećuje se da su prepune pretnji seksualnim nasiljem.
U popodnevnim satima, advokat Ninić javlja da je nestao Ljubomir Stefanović, vlasnik
portala i vrlo popularnog YouTube kanala Slavija-info, kojeg su već pre dve godine
kidnapovali predstavnici BIA, čiji je mobilni telefon bio obrađivan uređajima za izvlačenje
podataka i na koji je instaliran špijunski softver, bio je privođen, njegov stan i prostorije
pretresane, oduzimani elektronski uređaji. Zato smo i sada zabrinuti. Nestao je pošto je
u njegovu kuću, dok je bio odsutan, provalila policija i nakon pretresa, odnela neke
Овај пројекат
финансира
Европска унија
dokaze. Nije mogao da utvrdi koje, jer nije bio prisutan, a kuća je potom zapečaćena.
Advokati pokušavaju da saznaju gde je. Čekamo jutro za nastavak akcije.
Uveče, koleginica koja je najetičnija među nama, koju je svaka vlast satanizovala, kojoj
je uništeno zdravlje, javlja da će ponovo morati van zemlje jer kod nas nema
mogućnosti da dobije neophodnu zdravstvenu podršku. Grlimo se na daljinu. Znam da
će, koliko god joj bude teško, biti uz sve nas ovde. Jednostavno jer je tako u
mogućnosti, što bi rekli mladi. Tako je nekoliko generacija novinarki i novinara učeno da
je javni interes iznad svega.
Nedelja, 18. oktobar
Novinar Ljubomir Stefanović nedostupan je već 24 sata. Ne javlja se ni porodici, ni
redakciji, ni advokatima. Naravno, ređaju se asocijacije na kidnapovanje i ubistvo Ivana
Stambolića, streljanje Slavka Ćuruvije… (više od 40 godina sam svedok svog zla prema
novinarima i medijima).
Pišem u ime ANEM-a javni zahtev policiji i tužilaštvu da odgovore na pitanje gde je
novinar protiv kojeg su, očigledno, pokrenuli neki postupak.
Ubrzo stiže odgovor, ne kao zvanično saopštenje institucija, već preko glasnogovornika
Aleksandra Vučića, televizije Informer, iz čega zaključimo da nije u njihovim rukama, tj.
zatvoru. Tražimo dalje, jer od policije i tužilaštva imamo mnogo moćnije parapolicijske
snage lojalne bivšem predsedniku, a u čijem su sastavu nasilnici, kriminalci i ubice.
Javljaju nam se koleginice iz Bečejskog mozaika i novobečejskog Webinfo.
Onemogućeno im je da prate promociju SNS na događaju koji je očigledno organizovao
Fond PIO. Imale su koleginice mnogo pitanja da postave, ali su fizički sprečene da
prisustvuju susretu funkcionera SNS sa odabranih 150 penzionerki i penzionera.
Pišemo protest institucijama i alarm javnosti. Dokumentujemo diskriminaciju i ometanje
rada novinara, praćenje predizbornih aktivnosti.
Ponedeljak, 19. oktobar
Željko Matorčević sa portala Žig info iz Grocke, surovo prebijen 2018. godine,
neposredno pre nego što je njegovom kolegi Milanu Jovanoviću zapaljena kuća iz koje
se jedva živ spasao, objavljuje tekst o 47 prijavljenih glasača na adresi lokalnog
pogrebnog preduzeća. Reklo bi se – ništa novo, ali posle par sati Željko nam šalje
snimak telefonskog razgovora: pozvala ga je žena koja živi na toj adresi sa eksplicitnim
Овај пројекат
финансира
Европска унија
pretnjama da će ga prebiti bez objašnjenja o 47 glasača iz pogrebnog zavoda. Zajedno
prijavljujemo slučaj tužilaštvu i policiji.
Dobijamo informaciju da je Ljubomir Stefanović napustio zemlju. Uskoro se obraća
video izjavom u kojoj navodi da se sklonio kako bi izbegao privođenje, zadržavanje,
kućni pritvor, zabranu korišćenja interneta… što bi ga onemogućilo da radi novinarski i
urednički posao. Kasnije saznajemo da je u Crnoj Gori.
Smeta mi što koristi termin „bekstvo“, jer mislim da ga je vlast u Srbiji naterala da
napusti zemlju, očekujući da će tako da zaustavi njegov angažman.
Stefanović je, posle Aleksandra Radića, sedmi novinar iz Srbije u egzilu, pored još pet
koji su ranije izmešteni ili su sami napustili zemlju zbog ugrožene bezbednosti. Radiću i
Stefanoviću direktno je pretio zatvor i sudski procesi.
Novinari u egzilu posebno su ranjivi u prvim danima i nastojim da pomognem baš
tada… Prikupljamo podršku ne samo za životne troškove, već i za tehniku koja bi
omogućila nastavak rada sa nove lokacije.
Izuzetno je važno da se osujeti namera represivnog aparata da ugasi slobodu govora i
objektivno informisanja progonom novinara.
Utorak, 20. oktobar
Dan za ponos za novinare redakcije Mašina i Mladena Savatovića, dobitnike nagrade
„Dušan Bogavac“ za etiku i hrabrost. Na ovo priznanje uvek sam gledao kao na neko
preliminarno za sve ostalo u novinarskoj karijeri: etika – poštovanje novinarskog
kodeksa, i hrabrost da ne pokleknete pred različitim izazovima i posvetite svoj život
zaštiti javnog interesa. Mašina i Mladen pokazali su i jedno i drugo u većim razmerama
od uobičajenih. Nagradu itekako zaslužili!
Ali, stiže šokantna informacija iz Prijepolja. TV Forum, prvi medij civilnog društva, medij
koji su osnovale žene, sa svim potrebnim dozvolama, brutalno je, bez ikakve najave,
pregažen signalom Informer TV na Telekomovom kablovskom sistemu. U tom trenutku
u Prijepolju se odvija promocija Studentske liste, ali na njihovom kanalu, sa znakom TV
Forum, ide program Informer TV, odnosno prenos predstavljanja liste Aleksandar Vučić
– Ujedinjena Srbija u Čačku. Nasilje i okupacija kanala traju skoro 24 sata.
Pišemo proteste zarobljenim ili nefunkcionalnim institucijama. Ostaje nam jedino da
budemo glasni. Pošto je pročitao našu objavu, poziva me predstavnik jedne ambasade
da me pita da li je dobro pročitao i da li je to moguće… Kažem mu da je ovo još jedan
model uništavanja nezavisnih medija.
Već godinu dana susrećem se sa činjenicom da predstavnici međunarodne zajednice,
od Brisela preko nacionalnih administracija do diplomatskih predstavništava, redovno
registruju dramatične brojeve napada i pretnji, SLAPP tužbe, diskriminaciju medija,
targetiranja novinara od strane donedavnog predsednika i svih iz vlasti… Ali, opet, teško
im je da sve to zajedno pojme i procesuiraju, jer bi to onda značilo da su i oni, koji sa
takvom vlašću sarađuju i često je podržavaju – saučesnici. I mislim da je veliki problem
što nema ozbiljne institucionalne podrške profesionalnim novinarima i medijima u Srbiji.
Umesto da priznaju realno stanje i donesu konkretne mere kao što je na primer, Vlada
Švedske zaustavila već dogovorenu finansijsku podršku srpskoj vladi, deo kao podršku
preusmerila civilnom sektoru i donela odluku da neće učestvovati na EXPO 2027,
verovatno jednom od najvećih koruptivnih projekata u Evropi – zaustavljaju se na
mlakim upozorenjima i kontinuitetu odnosa sa vlastima u Srbiji.
Kada sam bio mali, i kad bih doživeo neku nepravdu, zamišljao sam i priželjkivao da mi
se nešto desi, da umrem, pa da gledam da li će onima na koje sam ljut biti žao, i ko će
sve da plače. Imam utisak kada razgovaramo sa predstavnicima međunarodne
zajednice, naročito onog dela koji može efikasnije da utiče na promenu u ponašanju
represivne vlasti, da se čeka upravo taj trenutak – da nas nema, pa da će tada reći i
uraditi nešto što će vlast zapamtiti.
…
Na protestu sam solidarnosti sa redakcijom portala Nova.rs, ali i sa N1, Nova S TV,
Danas-om, Radar-om… gledamo kako se u isto vreme organizuju protesti i u Ljubljani,
Zagrebu, Sarajevu, Podgorici. Nije dovoljno, nikad dovoljno ljudi i solidarnosti. Vuk Cvijić
mi pokazuje naslovnu stranicu Radara koji će izaći u četvrtak. Priča o tekstu. Već sam
spreman za pretnje koje će neminovno dobiti. Supruga Bojana je izvršna urednica u
Nova.rs.
Imam posebnu brigu, jer su mi poznate i Vukova i Bojanina nepokolebljivost. Nastojim
da ne reagujem samo kada se već dogodi pretnja i napad, već i da pokušam
kakvu-takvu preventivu. Ali više nisam siguran da imamo neki prostor za efikasnu
preventivu. Kada ste profesionalni novinar ili novinarka, i kada imate snažnu potrebu da
štite javni interes, onda nema puno prostora za taktiziranja. Iznosiš sve što saznaš i
možeš da dokažeš u javnost koja ima pravo i mora da zna.
Sreda, 21. oktobar
Član dvojca podkasta „Dobar, loš, zao“ Nenad Kulačin šalje mi poruku da je dobio
pretnju seksualnim nasiljem upućenu njemu i njegovoj supruzi, kao i Marku Vidojkoviću.
Pretnja koju su dobili sadrži i poruku da će „doći po njih 26.10“. Svakako su Nenad i
Marko u vrhu na listi pretnji i uznemirujućih poruka, kao i njihove porodice, ali me uvek
uznemiri sadržaj i nagomilavanje napada koje institucije ne procesuiraju. Prijavljujemo
Tužilaštvu za visokotehnološki kriminal, ali ne očekujemo da će biti neki pomak, jer je
već dugo i ovo tužilaštvo zarobljeno.
Brinem za Nenada i njegovu porodicu. Marko je relociran i, posle tri godine, dobio je
boravak u stranoj državi. Nenad iz porodičnih razloga nije mogao da se skloni iz dometa
nasilnika. Nastojimo da pomognemo u preventivi, ali su nam mogućnosti ograničene.
Kada obezbedimo video nadzor, nismo sigurni da li će to pomoći preventivno ili će samo
nama pomoći da vidimo ko je izvršio nasilni akt. Ali, činimo sve što možemo.
Četvrtak 22. oktobar
Izašao je Radar, čitam tekst Vuka Cvijića i Milana Radonjića o novim skaj prepiskama u
kojima se vidi kako na dosadašnjeg predsednika, njegovog brata, sina i druge bliske
ljude gledaju osobe iz vrha kriminala u regionu, govore o komunikaciji sa njima i uticaju
na njihove odluke. To je nastavak teksta iz prošlog broja. Hrabro, ali nikako drugačije i
ne bi moglo, znajući Vuka i Milana. Spreman sam za nove pretnje koje će uslediti, jer ne
očekujem da će osobe koje se imenuju u ovoj prepisci biti pohapšene čak i kada znamo
da je bivši predsednik, u ovom periodu ostao bez imuniteta.
I zaista, slede pretnje napadom na porodicu, ubistvom dece. Prijavljujem po ko zna koji
put tužilaštvu. Od onog napada direktora Srpskog telegrafa Lađevića na Vuka u centru
grada, koji do danas nije dobio bilo kakvu kaznu, više se osećam kao hroničar napada
na Vuka, nego što sam uspeo da nešto promenim prijavama tužilaštvu. Ali i on i ja
znamo da je na nama da uradimo sve što možemo da ogolimo prirodu represivnog
režima. I ne samo to, nego i da pomognemo svima koji su takođe ugroženi. Da učinimo
vidljivim sve informacije koje govore o nesagledivoj korupciji i vezama vlasti sa
organizovanim kriminalnom. Vuka, Milana i mnoge druge novinarke i novinare moramo
da zaštitimo na načine koji su nam na raspolaganju. I više od toga.
…
Pre dva dana, napadnuta je ekipa KTV i Nemanja Šarović, dok su snimali reportažu o
kol centrima SNS na Novom Beogradu. Od Novih Banovaca su pratili autobuse kojima
se prevoze oni koji rade u kol centrima. Očekivano, jedan od aktivista SNS napao je
Šarovića, oteo mu telefon kojim je snimao i dao se u bekstvo. Šarović je krenuo za njim
da vrati svoj telefon i sve je snimljeno. U međuvremenu, tabloidi su govorili o tome kako
je Šarović napao građanina… Isto sam doživeo ispred Skupštine Srbije kada mi je otet
mobilni kojim sam snimao događaj. Skupština Srbije je, umesto istražnim organima,
snimak prosledila tabloidima koji su preneli laž da sam ja napao nasilnika!
Tužiteljka, kontakt tačka Stalne radne grupe za bezbednost novinara, obaveštava me
da je otvoren predmet i da radi na prikupljanju obaveštenja. Retko dobijamo povratne
informacije od tužilaca i čini mi se kao da neko ipak radi svoj posao. Sledi teži deo
posla: MUP već godinu i po dana opstruira istrage napada na novinare. Samo u ovoj
godini, po evidenciji Vrhovnog javnog tužilaštva, od 99 prijavljenih slučajeva pretnji i
napada do kraja avgusta, u čak 58 slučajeva MUP nije odgovorio na zahtev da prikupe
obaveštenja.
Petak, 23. oktobar
Cele nedelje imamo talas bot napada na sajtove velikog broja medija i organizacija
civilnog društva. Pripreme za ono što najavljujemo od januara – nameru vlasti da, kada
proceni da gubi izbore i kada odluči da ne prizna rezultate, blokira i naloge medija na
društvenim mrežama i tako zamrači Srbiju uskraćujući joj slobodne i profesionalne
informacije. Šer fondacija i novinarska i medijska udruženja radili su na informisanju
provajdera o napadima i očekujemo da će i oni pomoći da se spreči ukidanje sloboda
vezanih za internet.
Zahvaljujući internetu, u Radiju B92 prevazišli smo zabranu još 1996. godine, a tokom
2000. godine kada su nam redakciju okupirali SPS jurišnici, preko interneta smo
omogućili emitovanje programa autentičnog Radija B92 i njegove TV produkcije.
Verujem u novinare i medije i ove 2026. godine i nadam se da će biti bolji i inovativniji
na internetu od režima, jer su nam i motivi i ciljevi potpuno suprotni – prosperitet,
demokratija i sloboda protiv medijske pustinje, medijskog mraka i ugrožavanja života
novinara i opstanka profesionalnih medija.
…
Šta god da se dogodi u nedelju i u periodu koji joj sledi – položaj novinara i medija biće
veoma težak, a već danas je medijska zajednica na ivici snaga i kapaciteta. Ne reaguje
se ni na očigledne fizičke i druge napade, na ekonomski kolaps… Profesionalni novinari
i mediji žive isključivo od svoje fanatične privrženosti osnovnim postulatima profesije,
solidarnosti malog broja onih koji su u sličnoj situaciji i solidarnosti dela zajednice. U
situaciji smo u kojoj svako dalje pogoršanje stanja u kojem su mediji i novinari može biti
nepovratno. Zbog toga je od izuzetnog značaja da svako učini sve što može da se
stvore bar bazični uslovi za rad izuzetnih u ovoj novinarskoj profesiji.
Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM)