BEOGRAD
Posle višegodišnje kampanje blaćenja,
stigmatizacije, optužbi za izdaju i plaćeništvo, kao i niza brutalnih,
„radikalski radikalnih“ kleveta – usledio je pokušaj egzekucije.
Teroristi su u noći između 13. i 14. aprila 2007. godine postavili dve
bombe ispod prozora sobe u kojoj je novinar Dejan Anastasijević spavao
sa suprugom. Jedna bomba je eksplodirala i oštetila drugu. Šrapneli su
se rasuli po stanu, ali, zahvaljujući položaju kreveta, nisu pogodili
metu.
Usledile su brojne osude pokušaja atentata, uz obećanja da će „biti
prevrnuti i nebo i zemlja“, ali konkretnih rezultata nije bilo. Tadašnji
ministar informisanja izjavio je da bi novinari trebalo da žive na višim
spratovima, a ne u prizemlju.
U sopstvenoj istrazi, koju je sproveo nakon izostanka rezultata zvanične
istrage, Anastasijević je ukazao na moguće motive. Naveo je da je godinu
dana ranije od Međunarodnog suda u Hagu dobio informaciju da je Vojislav
Šešelj, preko svoje supruge, partijskim saradnicima poslao spisak
potencijalnih svedoka protiv njega, koje je trebalo zastrašiti ili
likvidirati, i da se na tom spisku nalazilo i njegovo ime.
Drugi mogući motiv takođe je bio povezan sa suđenjima u ovom tribunalu:
tužilaštvo je, bez njegovog znanja i pristanka, stavilo Dejana
Anastasijevića na spisak svedoka u procesu protiv Jovice Stanišića i
Franka Simatovića, iako on nije imao o čemu da svedoči. Optuženi su o
tome bili obavešteni, ali ne i Dejan.
Dva dana pre pokušaja atentata, Anastasijević je gostujući na B92
govorio o ratnim zločinima jedinice „Škorpioni“. Uprkos njegovim
nalazima, policijska istraga ne samo da nije dala rezultate, već su
istražne radnje delovale kao simulacija stvarne istrage.
Posle ubistva Milana Pantića u Jagodini, ovo je bio najteži napad –
pokušaj ubistva novinara – u vreme tadašnje vlasti. Pored ubistava
Slavka Ćuruvije i Dade Vujasinović, nijedan od ovih slučajeva nije u
potpunosti razrešen.
Dejan Anastasijević je izvesno vreme živeo sa porodicom pod zaštitom,
zatim je radio kao dopisnik iz Brisela, ali je dugotrajna izloženost
pretnjama, napadima i tabloidnoj kampanji ozbiljno narušila njegovo
zdravlje. Preminuo je prerano, u 57. godini života, u aprilu 2019.
godine.
„Dejan Anastasijević bio je jedan od najboljih reportera koji su
izveštavali sa ratišta u bivšoj Jugoslaviji, istraživač i analitičar.
Bio je dosledan i nepokolebljiv u odbrani javnog interesa, čak i kada je
to ugrožavalo njegov život.
Zato je važno da medijska zajednica ne odustane ni u jednom trenutku od
zahteva da se otkriju nalogodavci i izvršioci ovog atentata. Neophodno
je nastaviti prikupljanje relevantnih informacija i čekati političku
volju i odlučnost tužilaca i sudija da u ovim slučajevima donesu dugo
očekivanu pravdu“, izjavio je Veran Matić, predsednik Upravnog odbora
Asocijacije nezavisnih elektronskih medija (ANEM) i član Stalne radne
grupe za bezbednost novinara.
Dejan Anastasijević je počeo karijeru u Radiju B92, a potom nastavio u
nedeljniku „Vreme”. Bio je dopisnik Tanjuga iz Brisela i urednik BBC na
srpskom.
Nezavisno udruženje novinara Srbije ustanovilo je prestižnu nagradu za
istraživačko novinarstvo koja nosi ime Dejana Anastasijevića. Nagrada se
dodeljuje u tri kategorije: za najbolju istraživačku priču, za najbolju
istraživačku priču u lokalnim medijima i za izveštavanje u javnom
interesu. Konkurs je otvoren do 15. aprila.
Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM)