Andrija Živadinović o Olimpijadi, medalji, najboljim matematičarima, Kini i Japanu

NIŠ

Kina je zatvorena, u Japanu je sve praktično, definicija je za ove dve zemlje dalekog istoka Andrije Živadinovića, mladog niškog matematičara koji je na svetskoj Olimpijadi u Tokiju osvojio bronzanu medalju, ali je to bila prilika da upozna kako Kinu u kojoj je proveo dve nedelje  na pripremama tako i Japan u kome je održano takmičenje. Sa takmičenja i ovog putovanja vratio se sa puno utisaka, a od jeseni će Andrija,  završio je speciajlizovano matematičko odeljenje Gimnazije „Svetozar Marković“ u Nišu, postati brucoš Matemtičkog fakulteta u Beogradu. Upisan je na ovaj fakultet kao prvi na rang listi. Ovu poziciju je, kako i sam kaže, zaslužio zahvaljujući medaljama koje je osvojio na Olimpijadama, a pored ove iz Tokija tu je i bronza sa prošlogodišnje Olimpijade održane u Oslu. Andrija je aplicirao i za Kembridž i primljen je. Odreći će se studija na ovom prestižnom svetskom univerzitetu zbog stipendije koju nije dobio, a studije su preskupe.

              Govori o takmičenju, o Kini i Japanu ali i o tome kako su Kinezi najbolji matematičari na svetu, a onda slede Amerikanci pa Južno Koreanci.  

                    „Takmičenje u Tokiju je bilo izuzetno naporno, zadaci su bili teži u odnosu na sve prethodne godine, a nikada više na Olimpiajdi iz matematike nije bilo takmičara kao i zemalja.  Odmeravali smo znanje sa  620 vršnjaka iz  112 zemalja. Zaista impozantan broj. Iskustvo je bilo dragoceno, a bilo je i malo treme što je savim normalno jer sam sada završio gimnaziju i ovo je bilo poslednje takmičenje tokom srednjoškolskog obrazovanja na kome sam  mogao da pokažem šta mogu i da se predstavim u najboljem svetlu. Osim toga, na takmičenju predstavljamo sebe ali i  državu“, kaže Andrija i objašnjava da su na takmičenju imali dva dana za izradu zadataka. Svakog dana se rade po tri zadatka u trjanju od 4,5 sata.

                     Konkurencija na takmičenju je bila izuzetno jaka, ali, kaže Andrija, Kinezi su daleko najbolji u poređenju sa svima.

                      „Neki bi rekli da je stereotip ali to je i tačno jer su Kinezi najbolji na olimpijadama i tu poziciju drže već pet godina. I ove godine su od 6 zadataka svi u  timu su rešili po pet zadataka a pola tima je rešilo i 6, najteži zadatak. Za njih važi i pomalo pogrešno mišljanje da se oni za takmičenja pripremaju u kampovima. Sada smo imali priliku da iz prve ruke saznamo kako sve to funkcioniše kod njih. Poenta je u tome da je njih dosta i prosto se  izdvoje najbolji. Imaju malo takmičenja ali imaju mnogo dobrih učenika. Na Olimpiajdi učestvuje 6 učenika, ali ja verujem i da učestvuje njih 20 iz Kine svi bi osvojili zlato. Biraju najbolji tim za takmičenje, ali kada bi poslali i drugi ili treći tim i oni bi uzeli zlato. Imaju i bolju tradiciju i dosta vežbaju ali su i prirodno talentovani a to je recept za upseh“, priča  Andrija.

                   Za Olimpijadu u Japanu srpski tim se pripremao u Kini. Tamo su proveli dve nedelje.

                  „Kinezi su iz promotivnih razloga ili pak da vidi svet šta oni rade, napravili ove godine pripreme za Olimpijadu, Internacionalni kamp, u Pekingu.Pored radnih dana imali smo i slobodne dane tako da smo mogli da vidimo i Kineski zid  i jedan njihov univerzitet. Imali smo ozbiljan plan rada, predavači su bili iz Kine, nekadašnji učesnici Olimpijada, tako da je to bio kvalitetan kadar u pripremama“, priča Andrija.

                   Za Kinu kaže da je to sasvim drugačiji svet što je i očekivano.

                  „Ljudi tamo potpuno drugačije žive nego što mi živimo. Oni su prilično izolovana država ali se čini da su ljudi srećni. Oni nemaju društvene mreže koje mi ovde koristimo, sve je u njihovom zatvorenom sistemu. Vidi se da imaju zadovoljavajući životni standard, voze dobre automobile, imaju dobre uslove za život mada mnogi ne bi to očekivali. Primetio sam da je cena hrane u prodavnicama prilično niska i prilagođena svačijem standardu“, kaže Andrija.

                    Japan je praktičan, kaže Andrija, i to se vidi na svakom koraku.

                   „Japanci su praktični. Na ulicama mogu da se vide samo mali skockani automobili, ali  imaju jako dobre sisteme vozova. Kada smo poželeli da odemo na drugi kraj Tokija da vidimo ili osetimo  nešto samo bi smo seli u voz i za manje od pola sata bili bi smo na drugi kraj grada. To je nešto nezamislivo jer su udaljenosti ogromne, ali prosto sve  funkcioniše, tačno je i može da se predvidi. To je Japan u najkraćem mogućem smislu. Drugačije ljudi i funkcionišu i žive. Nekako su pošteniji. Tamo pet dana stvari mogu da stoje na ulici i da ih niko ne dira. Postoje, svakako neke mane, ali mi smo bili taman toliko  da doživimo sve lepe delove njihovog života i taj dobri deo“, zaključuje Andrija.

                     Kada je budućnost u pitanju matematika i dalje ostaje na prvom mestu. Pored Matematičkog Andrija je upisao i Fakultet računarskih nauka.

                   „Primarni mi je Matematički fakultet a to nešto malo što mi hvali iz programiranja i računarstva mogu da nadomestim na ovom drugom fakultetu. Trenutno  mi je matematika u naučnom smislu prioritet i ono što bih voleo da radim, ali fakultet je mesto na kome ću  znati da li ću se time baviti celog života ili ću preći u neku praktičniju granu gde je potrebno pre svega matematičko znanje. To još uvek ne mogu da kažem ali mislim da ću se sneći gde god pošao“, naglašava Andrija Živadinović. (kraj) VP/SM

Prati
Obavesti me o
guest

0 Komentara
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare