NIŠ

Una Dimitrijević je učenica trećeg razreda Prve niške gimnazije „Stevan Sremac“ i svojim anđeoskim glasom osvaja publiku bez puno napora. Bez reči je ostavila i svoje učitelje pevanja. Uz sve to ona peva na nekoliko svetskih jezika. Mnogi je znaju kao „pinkovu zvezdicu“, potom je učestvovala na festivalu na Malti, ali i po učešću na festivalu Sanremo u Italiji za juniore gde je pevala van konkurencije, kao specijalni gost, za nagradu zbog godina koje ima. Ovaj festival joj je otvorio mnoga vrata, nakon nastupa u Sanremu upoznala se i sa svojom profesorkom pevanja. Ubrzo nakon festivala stigao je poziv i za letnji kamp na Univerzitetu Berkli u Bostonu, SAD, sa punom stipendijom, a Unina želja je da se ponovo vrati tamo ali i da na Berkliju nastavi studije.

                        Berkli je bio sasvim posebno iskustvo za ovu mladu Nišlijku, a ona sama dodaje da je to neka vrsta prekratnice u njenom životu. Na letnjoj školi je shvatila da je muzika njen put i da je „uhvatila“ šansu koju nikako ne sme da propusti.

                       „Vrataila sam se sa letnjeg programa na Berkliju sa fenominalnim iskustvom. To je jedan od najboljih muzičkih univerziteta na svetu. Nakon boravka na Berkliju u meni je u potpunosti sazrela ideja da nastavim da se bavim muzikom. U konsultaciji sa profesorkama pevanja odlučila sam da se ponovo vratim na letnji program ovog univerziteta i već sada sam krenula sa pripremama. Odlučila sam i da se prijavim na audiciju za studije  jer bih volela tamo da studiram. Videću kako će sve da se odvija, rezultate očekujem oktobra. Nadam se najboljem i ostvarenju svojih snova“, kaže Una Dimitrijević.

                     Boravak na Berkliju je ostavio dubok utisak na Unu. Brzo se navikla na način rada, obaveze koja je imala i koje je morala da ispuni. Učila je od profesora, ali i od vršnjaka iz celog sveta koji su bili sa njom.

                      „Srela sam puni talentovanim ljudi i to me je oduševilo. Poznanstvo sa njima za mene je bio samo dodatni podstrek da još više radim i to je najlepša stvar u celoj toj priči. Tamo se nismo međusobno takmičili ko će biti bolji. Jednostvano smo jedni drugima bili inspiracija i to je nešto što vas ispunjava dodatnom snagom da napredujete i idete dalje, da date sve od sebe.“, objašnjava Una.

                      Ono što joj se posebno dopalo u letnjoj školi je to što je pevala žanrove koje obično do tada nije.

                       „Na Berkliju sam, recimo, počela da pevam džez i jako mi je drago zbog toga. Džez daje dosta prostora i širine i može da se peva sa puno improvizacija. Svirati i pevati džez je za mene kao i za mnoge velika stvar. Uključila sam i klavir koji sviram i to je baš dobro. Prosto je zanimljivo kada se ogledate u većem broju žanrova“, kaže Una.

                    Ljubav prema muzici je za Unu nešto poput dara koji je joj dat. Njeni roditelji su završili nižu muzičku školu ali se niko ne bavi muzikom.

                    „Muzika je nekako samo moja, a sve je  krenulo kada sam kao mala počela da sviram klavir u muzičkoj školi. Počela sam da pevam sa sedam godina, kada sam prvi put učestvovala na festivalu Majska pesma i pevala sam u horu Čarolija. Usledili su privatni časovi pevanja. Sa devet godina pevala sam u Pinkovim Zvezdicama, a nakon toga na brojnim festivalima u nekoliko evropskih zemalja koje više i ne brojim“, kaže Una i dodaje da ima veliku podršku porodice na putu koji je izabrala.

                 Osim što peva, Una uči i jezike. I to joj kao i pevanje ide jako dobro. Govori engleski, nemački i španski i pomalo francuski, a uči italijanski. Prošle godine, provela je mesec dana na školovanju u Španiji kako bi dodatno usavršila jezik i tamo je naučila da živi samostalno, tako da joj boravam u Americi nije teško pao, posebno kada se svemu tome doda i iskustvo koje tamo stekla kao i nova znanja.