PREŠEVO
Ambasador Nemačke u Srbiji Aksel Ditman rekao je danas u Preševu za JUGpress

da ta zemlja i  EU čekaju da Vlada u Beogradu objavi analizu  potreba   da „ tom dokumentu pripada velika i važna uloga“ a da će on biti „pažljivo proučen i razmotren“.

 

“ Mi smo ovde u Preševu veoma jasno videli šta to znači biti izbeglica”, rekao je Ditman I dodao da “ljudi koji su progonjeni u njihovim domovinama imaju pravo na azil i mi moramo to ispoštovati”.

 

“Ovaj veliki broj izbeglica predstavlja i veliki izazov za naše zemlje, kako za Nemačku koja je glavna destinacija tih ljudi, tako i za Srbiju koja se nalazi na putu”, rekao je Ditman i podvukao da je “važno da svako preuzima deo odgovornosti u svom domenu i da tesno sarađujemo”.

On je otvaranje prohvtanog centra u Preševu  ocenio kao “ va+an korak koji je Srbija preduzela” ali da “bez obzira na to”  još uvek postoji veliki izazov, a to je , kako je rekao “konstantno visok broj izbeglica s obzirom na dolazeću zimu, tako da je potrebno promeniti i poboljšati regulative što se tiče azila”.

“ Važno je da EU, Nemačka i Srbija tesno usaglašavaju svoje korake i mere. EU i Nemačka su spremne da pomognu”, rekao je Ditman.

On je dodao da  EU odredila iznos od 400.000 evra kao  kratkoročnu pomoć u zbrinjavanju izbeglica i čišćenju Preševa .

 

“Nemačka podržava Srbiju sasvim konkretno, Nemačka daje pomoć srpskoj pograničnoj policiji. Mi smo obezbedili policajce iz nemačke savezne policije koje sam danas posetio i obilazio. Ovde su aktivne i nemačke nevladine organizacije u dogovoru sa organima Srbije”, rekao je Ditman.

On je upozorio da  “još uvek postoji veliki broj ljudi sa zapadnog Balkana i same Srbije koji traže azil u EU i Nemačkoj”.

 

 

“ U junu mesecu Srbija se nalazila na četvrtom mestu statistike tražilaca azila u Nemačkoj, a u prvih šest meseci ove godine je iz Srbije pristiglo više od 10.000 ljudi. Važno je samo da građani Srbije nemaju neke lažne nade, jer preko 99% tih zahteva bude odbijeno i ljudi moraju u najkraćem roku da se vrate”, objasnio je on.

Na pitanje FoNeta da li postoji trajno rešenje za izbeglice koje u sve većem broju dolaze iz ratom zahvaćenog područja, Benedikt je rekao da to predstavlja “veliki izazov za zemlje krajnje destinacije kao što je Nemačka, tako i za zemlje koje se nalaze na putu tih izbeglica, kao što je Srbija”.

“ Mi vidimo da je to veliki problem i sada u EU radimo na tome da taj problem rešimo. U svakom slučaju, pomažemo Srbiji gde god stignemo i možemo u rešavanju tog velikog izazova. trenutno, veliki značaj ima upravo ova analiza potreba. Čekamo da se objavi taj dokument, a onda ćemo ga pažljivo proučiti i razmotriti“, rekao je on.