LESKOVAC

Miroslav Aleksić – Za Leskovac ZAJEDNO – dr Nenad Zdravković“, kao i njihovi lideri. Nosioc liste Nenad Zdravković smatra da ova koalicija može promeniti vlast u Leskovcu.

„Mi moramo Leskovac vratiti Leskovčanima. Sinergija koje su ove tri organizacije napravile u lokalu je vrlo dobra, jer imamo ljude koji su iskusni u politici, koji znaju da rade, a ova ekipa je obogaćena i mladim ljudima koji po prvi put učestvuju na izborima. Mi smo od strane SNS-a dobili jasan signal da je Leskovac za Vučića i Cvetanovića poligon za pranje para. Takvi projekti su stadion, renoviranje bolnice, sve ono što bi trebalo da bude u korist i službi Leskovčana, a u stvari služi za prosto prebacivanje državnih sredstva iz budžeta na račun njima bliskih tajkunskih firmi. Atmosfera u gradu je jasna, na izborima ćemo pobediti ili mi ili oni, a ja sam ubeđen da ćemo to biti mi i da ćemo obezbediti da Leskovac bude grad u kome je lepo živeti, a da Srbija bude zemlja bez nasilja. Zato pozivam građane da daju glas za listu broj 4 na lokalnim izborima, a za listu broj 7 na republičkim.“

Pavle Grbović (Pokret slobodnih građana) kaže da je vlast debelo pomešala neke stvari.

„Znam da je Leskovac bio poznat kao Srpski Mančester i mnogi misle da je to zbog fudbala, a ne zbog privrede. Mi imamo Srbiju da se vlast hvali novim stadionom i brojem mesta na stadionu, a u realnom životu je za deset godina 20.000 ljudi u Leskovcu manje, a plate su niže 25-30% u odnosu na Srbiju. Kada govorimo šta je politika koalicije „Srbija protiv nasilja“, mogu da kažem da je centralizacija nasilje, prekrajanje volje i guranje u zapećak stvarnih potreba stanovnika određenih regiona zarad projekata koji daju samo određene poene ljudima koji će samo doći da se slikaju… Nemamo mi ništa protiv toga da se gradi novi stadion, lepo je to, lepo je i da stadion ima i to podno grejanje čime su se hvalili, ali sramota je da istovremeno ljudi koji rade u pravosuđu leti nemaju klimu, ili da srednjoškolci štrajkuju, jer nemaju grejanje u školi. Mi iz Beograda nismo oni koji misle da sve znaju i da znamo šta treba uraditi u Leskovcu, ali verujemo da su ljudi koji su se okupili na izbornoj listi pod rednim brojem 4. ti koji znaju šta je potrebno raditi u Leskovcu da građani sutra živeli bolje.“

Grbović kaže da sve više ljudi počinje da razmišlja da li opet treba da daju podršku Srpskoj naprednoj stranci i da vide alternativu u okviru liste „Srbija protiv nasilja“.

Miroslav Aleksić (NPS) smatra da je Srbija poslednjih godina na krivom putu u vezi toga šta je politika i kako politika treba da izgleda.

„Politika je postala sredstvo za bogaćenje onih moćnika koji su na vlasti, a ne sredstvo da se postigne neka dobrobit za građane i državu. To je pogotovu izraženo poslednjih 11 godina, kada smo zaboravili šta je normalnost i život dostojan čoveka, već smo postali na neki način žrtve ambijenta u kome živimo, a društvo u kome živimo društvo agresije, mržnje, nasilja, podela, targetiranje… Sve to dovelo je do toga da se ne osećamo dobro, da sve veći broj ljudi odlazi iz Srbije, a ljudi koji ostaju ili pokušavaju da prežive ili i oni razmišljaju kako da odu, a tu prednjače pre svega mladi ljudi. Sve se to menja na izborima, izbori su demokratski način da se ljudi izjasne kako žele da im izgleda država i život.“

Aleksić je rekao da izuzetno dobro poznaje i probleme sa kojima se susreću poljoprivrednici, s obzirom da njegov brat i on su treća generacija u porodici koja se bavi poljoprivredom.

„Imamo situaciju da nam treba 100 kilograma pšenice za 10 litara nafte… Ar zemlje u Srbiji vredi koliko džak đubriva. Subvencije su najmanje u Evropi, gde se izdvaja u proseku između 35-40% budžeta, a u Srbiji je to na nivou 5%. Kako da poljoprivrednik iz Srbije onda bude konkurentan? Samo mi nemamo dizel bez akciza za poljoprivrednike, a imamo najskuplji dizel u okruženju. Srbija uvozi hranu, a imamo pet miliona hektara poljoprivrednog zemljišta. Jedna Holandija ima 1,5 milion hektara, a godišnje od poljoprivrede prihoduju 80-100 milijardi evra, a mi 4-6… To je neznanje i nekompetentnost, jer ljudi na vlasti tako poručuju da poljoprivredu ne vide kao granu privrede i da 1,5 milion ljudi koji živi od poljoprivrede im nije bitan. A nisu im bitni jer ne mogu da naprave političku kampanju, kao kada daju subvencije za motač kablova i tu se zaposli 400-500 ljudi, krene slikanje, sigurni glasovi… Teško je napraviti takvu medijsku kampanju sa 400-500 poljoprivrednika. Poljoprivreda treba da bude stub, jer će u budućnosti to biti glavna snaga onih zemalja koje budu imale proizvodnju hrane za svoje potrebe, kao i za izvoz.“

Dragan Stošić, drugi na listi za lokalne izbore ove koalicije, kao prosvetni radnik ukazao je na to da su učionice sve praznije.

„Samo u mojoj ulici pet učenika je prethodinih godina otišlo u Sloveniju da radi. A kako da se zaposle ovde kad im je uslova da se učlane u vladajuću stranku, da najpre par godina volontiraju, pa da tek ona neko proceni da li treba da dođe do radnog mesta. Mi imamo Poljoprivrednu školu koja je pre dvadesetak godina samo u jednom razredu imala preko sto učenika, a sada cela škola nema stotinu đaka… A mi smo poljoprivredni kraj… Dajemo subvencije stranim investitorima, a naši poljoprivrednici ne mogu da plasiraju svoje proizvode. Zelena zona je bila zamišljena da se izgrade hladnjače gde bi se skladištila roba, pa kad bude dobra cena da se iznese na tržište. Umesto toga doveli smo fabrike gde ljudi rade za minimalac… Da bi se sve ovo promenilo mora doći do promene vlasti.“ (kraj)IS/LJ