VRANJE

Dogodilo se to u Vranju ne tako davno, doktorka opšte parkse, već
poduže u penziji, obećala je da neukom i vremešnijem čoveku „sredi“
dobijanje naknade za tuđu pomoć i negu.
Modalitet pomenutog „sređivanja“ je precizno dogovoren, doktorka i
„pacijent“ će se češće viđati, a svaki susret imaće svoju cenu koja će
varirati od 100 do 300 evra, jer sve košta, pa i dobijanje naknade za tuđu
pomoć i negu.

Dogovoreno, učinjeno, doktorka je pokrenula „sređivanje“, ubeđujući
„pacijenta“ da će to potrajati, a svaki susret je naplaćen u skladu sa
ugovorenim „koštanjem“ i uz uvek ista obećanja da će dobiti naknadu za
tuđu pomoć i negu.

„Pacijent“ i doktorka su intenzivirali susretanja, ponekad, ali i sve češće
i po dva do tri puta mesečno, vreme je prolazilo, a poziv od nadležne
komisije Fonda PIO nije stizao na adresu čoveka kome je, kako je on
mislio, pripadala naknada za tuđu pomoć i negu.

Kada je konačno stigao poziv od navedene komisije, što se vremenski
poklopilo sa novcem koji je „pacijent“ isplatio doktorki u iznosu od
bezmalo 5.000 evra, kandidat za tuđu pomoć i negu se pojavio u Fondu
PIO i u prvostepenom postupku odbijen je njegov zahtev za dobijanje
naknade.

Doktorka je „velikodušno“ odmah „priskočila“ u pomoć zlosrećnom
„pacijentu“, napisala mu je žalbu drugostepenom organu BEZ DINARA,
rekavši da „plaćanje za pisanje žalbe ne dolazi u obzir ni po koju cenu“,
uz dodatak „ja nisam advokat, pa da mi plaćaš za žalbu“.

Epilog ove tragikomične priče je poznat, drugostepeni organ je odbio
žalbu „pacijenta“ kao „neosnovanu“, potvrdivši odluku prvostene
komisije da je ožalbeno rešenje doneto na osnovu važećih zakona i da
žalioc nema uslove za dobijanje naknade za tuđu pomoć i negu.

„Učinila sam sve što je do mene, ali nisam kriva što živimo u društvu u
kome se ne poštuju zakoni i prava ljudi“, ovim rečima doktorka
profiterka je „utešila“ svog „pacijenta“ čija „pomoć“ ga je koštala 5.000 evra. (kraj) SK/LJS