BEOGRAD

U uslovima kontinuiranog rasta cena naftnih derivata u Srbiji, sve češće se
postavlja pitanje – šta zapravo plaćamo kada na benzinskoj pumpi za benzin 95,
izdvojimo blizu 200 dinara po litri? Da li je reč o neminovnom odrazu globalnih
tržišnih kretanja ili o strukturi cene koja ostavlja značajan prostor za
intervenciju države?
Prema javno dostupnim podacima, od ukupne maloprodajne cene goriva od oko
188 dinara po litru, tek oko 70 dinara otpada na nabavnu cenu samog goriva,
odnosno nešto više od 37%. Sa druge strane, državni nameti – akciza i PDV –
zajedno iznose preko 98 dinara, što čini više od 52% ukupne cene. Kada se tome
dodaju i ostale naknade, jasno je da više od polovine iznosa koji građani plaćaju
odlazi direktno u državni budžet.
Ovakva struktura cene ukazuje na činjenicu da cena goriva u Srbiji nije
isključivo tržišno uslovljena, već u velikoj meri zavisi od fiskalne politike
države. Sa druge strane, u Bugarskoj i Mađarskoj, udeo poreza i akciza u ceni
goriva je takođe značajan, ali često nešto niži nego u Srbiji, naročito u
periodima kada te dve države intervenišu smanjenjem akciza kako bi ublažile
inflatorne pritiske.
Hrvatska, kao članica EU, ima relativno visok nivo oporezivanja, ali je u
više navrata koristila mehanizme ograničenja cena i smanjenja marži i akciza
kako bi zaštitila potrošače. Slične mere povremeno su primenjivane i u
Mađarskoj, gde je država čak direktno ograničavala maloprodajne cene goriva. Sa
druge strane, zemlje regiona koje nisu članice EU, poput Bosne i Hercegovine i
Crne Gore, imaju nešto drugačiju strukturu. U tim zemljama udeo državnih nameta
u ceni goriva je generalno niži nego u Srbiji, što se direktno odražava na
konačnu cenu koju plaćaju potrošači, pa su tamo cene goriva niže nego u našoj
zemlji.
Napokon, gorivo predstavlja i ključni ulazni trošak u gotovo svim sektorima
ekonomije – od transporta i poljoprivrede, do industrije i trgovine, pa se njegova
cena preliva na cene svih ostalih proizvoda i usluga. Upravo zbog toga, visok
nivo oporezivanja goriva ima direktan uticaj na rast inflacije. U situaciji kada
realni prihodi građana ne prate rast cena, povećanje cene goriva dodatno
umanjuje kupovnu moć i životni standard. Ovo posebno pogađa domaćinstva sa

nižim prihodima, za koja troškovi energenata čine značajan deo ukupne
potrošnje.
Ukoliko se uzme u obzir da građani Srbije više od polovine cene goriva
plaćaju kroz poreze i akcize, jasno je da paprena cena goriva na pumpama nije
isključivo posledica svetskih tržišnih kretanja. Naprotiv, ona je u velikoj meri
rezultat domaće ekonomske politike. Baš zbog toga, država ima značajan
manevarski prostor da utiče na konačnu cenu goriva. S obzirom na visok udeo
poreza i akciza, čak i delimično smanjenje ovih nameta moglo bi da dovede do
osetnog pada cena na pumpama, što bi za posledicu imalo zaustavljanje pada
standarda građana. Akademski plenum zbog toga zahteva od Vlade Srbije da
promenom politike vezane za akcize, amortizuje rast cene goriva, naročito u
kriznim svetskim situacijama, poput sadašnje u Iranu, kada neminovno dolazi do
rasta cene nafte na svetskom tržištu.