LESKOVAC

Iskreno iznenađeni činjenicom da postoje ljudi koji su, ne samo završili Pravni fakultet, već i direkto radili ( i primali platu od novca svih građana) na poslovima koji za cilj imaju zaštitu prava građana i doslednu primenu zakona, ne znaju čak ni šta piše u Ustavu Srbija, o zakonima i da ne govorimo, želimo da ih informišemo, kao i sve druge građane.

Tema je bila jučerašnji događaj u Leskovcu, podrška PRAJD-u, i govor mržnje koji su na društvenim mrežama i u saopštenjima, širili pojedini leskovački lokalni političari i odbornici.

Ova stvar jeste vrlo važna, ali i zabrinjavajuća, jer pokazuje odnos prema Ustavu i zakonu Srbije od strane izabranih predstavnika u lokalnoj Skupštini grada. Ali i odnos prem onima koji su ih glasali a mnogi ne dele ove stavove. Pri tome je apsolutno nevažan lični odnos prema događaju u centru Leskovca , na kome je bilo petoro mladih ljudi sa zastavom u duginim bojama i 350 policajaca koji su ih čuvali. Ovi što su na društvenim mrežama huškali građane na to petoro mladih, nisu bili.

Nisu bili ni ovi drugi, što se, kao , zalažu za poštovanje zakona i funkcionisanje institucija a nije bilo ni lokalnih aktivista NVO koji se, tvrde, zalažu za poštovanje ljudskih prava.

Ako mislite da je ovo nevažno, varate se jer je oo mogući obrazac ponašanje i prema drugim grupama ljudi koji im se ne sviđaju. I kad vam se nešto kod drugih ljudi (koji vas neugrožavaju), ne sviđa i protiv ste toga, obaveza je da štitite njihovo pravo da budu to što jesu ili da misle i govore to što misle i govore, sem ako pozivaju na nasilj, i da ne pozivate na nasilje i ne širite mrđnju prema njima .

To je demokratija.

A to se u Srbiji, ali i u Leskovcu, na žalost, dešava često prema bilo kojoj grupi ljudi koja se nekome ne sviđa ili se ne dele iste vrednosti.

A evo šta piše u Ustavu .

Ima i jedan zakon u Srbiji koji se zove “Zakon o zabrani diskriminacije”.

Za njega ne moraju obični građani da znaju ali oni koji su završili Pravni fakultet, i stalno ističu svoju sudsku praksu, mora da znaju.

U najmanju ruku moraju da se raspitaju šta sve postoji od zakona u Srbiji, i da čitaju, izabrani predstavnici građana (odbornici) u lokalnoj Skupšti grada.

A u tom zakonu piše sledeće:

I na kraju, sve ovo otvara vrlo ozbiljno pitanje: da li su oni koji su glasali za liste na kojima su bili ovi ljudi, glasali za otvoreno i javno kršenje Ustava i zakona (i vređanje onih koji na to upozore), za propagiranje diskriminacije, po bilo kom osnovu, i govor mržnje.

Pošto se u ovom slučaju radi i o listi za koju su kampanju vodili predstavnici DS, SSP i SRCE u Leskovcu a podržale i neke NVO otvoreno pitanje i za njih : Da li oni ove stavove iznošene u saopštenjima i na društvenim mrežama podržavaju?

Manite priću da ste navijali za prvog na listi, ispašćete neozbiljni a otvoriće se i pitanje odabira kandidata na listi koja je predstavljana kao demokratska, evropska i opoziciona a vi je podržavali.

I, na kraju, sve što napišu ili kažu odbornici, koji su izabrani predstavnici građana, čak i na svojim ličnim nalozima na društvenim mrežama, je njihov stav za koji snose odgovornost. Kakva je ona, zakonska ili javna, nije najvažnije u ovoj stvari.

Odgovornost imaju i oni koji se predstavljaju kao predstavnici političkih stranaka ili pokreta, formalnih i neformalnih , a koji poručuju da te neke, koji su juče bili u Leskovcu, treba ignorisati zato što su “bliski vlastima”.

Da li to stavom koji propagira i vlast o podeli na “naše” koji imaju sva prava, i ove “njihove” koji ne treba da imaju nikakva pravao, otvoreno poručuju oni koji se se “bore za promene” da te promene samo znače da oni sednu u fotelje umesto ovih sad?

Ovo je vrlo važno principijelno pitanje i tiče se svih. Da li poštovanje Ustava i zakona treba da važi samo za “naše” a ne i za ostale? I u čemu se onda razlikujete vi (koji ste bajagi za rad institucija koje mora da rede po Ustavu i zakonu i , kao , podržavate studente ali da odrade posao za vas) i ovih protiv kojih ste?

I, najvažnije, većina uvek ima obavezu da štiti prava manjine, bez obzira na to ko je ta manjina i da li vam se ona sviđa ili ne. Možda se i vi ne sviđate nekom, ne slaže se sa vašim načinom ponašanja, života, nervira ga vaš izgled. Da li mu to daje pravo da vas na bilo koji način ugrožava?

Ako smatrate, i podržavate, da neko ima pravo da bilo koga ugrožava, ugrožavaće na kraju i vas zbog nekog ličnog stvojstva koje mu se ne sviđa, načina na koji se oblačite, mesta i načina na koji živite, posla koji radite. Čini vam se banalno? Uvek to ide tako, ne zaboravite.

Ljiljana Stojanović