LESKOVAC

     Mihajlo – Mika Stojanović iz Veliku Grabovnicu belu zemlju – umu donosi i prodava. Mika belu zemlju iz Veliku Grabovnicu donosi, a vreme se iz onaj vek u ovaj prenese. Onda Mika batali umu da prodava i od Cincarina Dimitriju – Mitu  Oldi uzede pod kiriju radnje u  Široku čaršiju i s trgovinu poče da se bavi. A od belu zemlju ostade mu nadimak – Mika Beljak, još 1889. godine. Ondak od  nikoga Musu kupi plac i dućan napravi – 1928. godine.Tri godine kasnije dozida sprat i na radnju  napisa tej dve godine i ime Beljak. 
      Mihajlo – Mika Stojanović Beljak, žena  Paraskeva, deca Blagoja, Vaska, Petar, Stana i Proka. Paraskeva umre 1910. godine i Mika oženi Julku, tetku na Milana Bure, deca Vida i Branko Beljak,  žena Bosiljka, unuka na Miče pekara, sin Zoran, žena Slađana, deca Ivan i Dragana…
     Blagoja Beljak ss Svetu Graočanku zadrža pod kiriju radnju od Cincara Mitu Oldi, a ondak otide u Beograd i otvori kvantašku radnju. Blagoja, žena Zagorka od Severovi, deca Desanka i Dušica. Vaska se odade za Mile Rubana, deca Duško, Vera, Nikola i Danica. Petar Beljak, opančar, žena Julka od Ćokčini u Pop Ilijinu ulicu, deca Milorad – Mile, Ljiljana i Olgica. Mile, žena Nata, deca Dragana i Nevena. Dragana, muž Višeslav Jovanović Abraš, deca Vladimir i Bojana. Nevena, muž Zoran Prokopović, sin Vladimir.  Ljiljana, muž Sveta Rajković, ćerka Vesna. Olgica, muž Dragan Smiljković,, deca Marijana i Milan. Stana Beljakova se odade za Božidara Stamenkovića Abraša, deca Vladimir, Branko, Mirjana i Siniša. Proka oženi Maricu Dzoljevku, deca Radmila i Jeftimija. Vida, muž Rade Golotrpče, ćerka Zorica.  Rade četeres prve puca na nemačku kolonu kude Svilajnac i poginu, a Vida se preodade za Batu  Bundzu u Niš.

       U Beljakovi sve ima i uvek ima. Jula u podne vika decu na ručk:
      – Olgice! Ljiljo! Mile! Ajde da ručamo!
      A Dobrica Buzina kazue:
      – Božeee, koe li Beljakovi sg edev!
      Pa uzne kašiku i udara u prazan tanjir da se čk na ulicu čue i vika:
      – Macane, ajde da edemo!              

       Pera Beljak golem veseljak i pevač – tenor. Cel dn se obnosi s kože  i opnci, a uveče, kad zatvori radnju on ne ide doma, nego u Mladžinu kafanu otidne i tuj se druži samo s učitelji i s nji ostane do devet-deset sata. Kad Pera  umre, 1950. godine, sin mu Mile i Perin brat Branko ostadoše da radiv zajedno  u radnju.        
     Beljakovi su s dućani komšije s Mladžini, kazue Branko Beljak. Samo ne kapija za ulazak u mladžinu kafansku avliju deli. ( tuj kude je bila kapija posle napraviše fotografsku radnju ). Branko i Mile praviv papuče i opnci i  sve što se događa pred Mladžinu kafanu i do Beljakovi dućani –   vidiv  el pa čujev… A ima  koje i da se  vidi i da se čuje  jer čaršija je takva bila – sve se vidi, čuje i znaje… I idev čaršijske priče po dućani, kafane i trgovine…

   Pred Mladžinu kafanu i naš dućan svaki dn Pirka Jovkin i braća Čavrljugini, kazuvaše Branko Beljak.  A taj Pirka Jovkin je imaja čvrgu na glavu i stalno je držaja palac pod bradu, ustvari osloni bradu na palac i takoj stoji i priča s palac podbočen pod bradu. I taj Braća Čavrljuge idev u ribe i faćav ( loviv ) ribe  za Pirku Jovkinoga. Taj Pirka Jovkin je finansirao braću Čavrljuge. Njihov „štab’’ je bio u kafanu na Uroša Mladžinoga. I Pirka Jovkin kupi jedno jare el pa dve jarići, zakolje gi i i podeli na po pola – i toj jare podeleno na po pola Jordan Čavrljuga i Blagoja Čavrljuga prodavav –  drživ tej polovinke od jare  na mali prst i idev po čaršiju i prodavav gi.       
     Jednoga dana Mika Čoljak drži pola jare s glavče  na mali prs, a Čavrljuga mu nešto reče pa se posvađaše, a drživ polovinku jare s glavče ( prednji deo od jare )  i u toj svađanje  Mika Čoljak udari Čavrljugu s onuj polovinku s glavče od jare  po glavu…
      Pirka Jovkin je imaja ženu Vasku i kupiše  jedanput lubenčiki da prodavav pred Mladžinu kafanu. A ovde pred kafanu su imala drveća. I turija Pirka  lubenčiki da   prodava i otišja on da spije, a žena mu Vaska  ostala da prodava lubenčiki. A brašnar Jordan Dimitrijević došeja da kupi jedno lubenče i kaže:
– Zeleno tvoje – zrelo moje!
– Ako, rekla Vaska.
I Jordan brašnar seče lubenče  i kad isekja  lubenče kazuje:
–  Zelene semke!
– Dobro, komšijo, rekla Vaska.  Turi gu tuj i uzmi drugo!
Jordan brašnar isekja drugo lubenče.. pa takoj isekja edno pe šes lubenčiki i na asvi lubenčiki – zelene semke!
I u taj ma dođe Pirka Jovkin –  a ja toj sve gledam. Pirka Jovkin  malečak beše, a veđe mu velike, a od spanje jedna veđa nagore, jedna na dole, a sav naduja od spanje pa će kaže na Vasku:
   –  Šta je ovoj… ti majčina.. Koj iseče  ovija lubenčiki?
-Pa, komšija Jordan gi probira a ono zelene semke – kazuje Vaska.
– Majku .. i na tebe i na Jordana—vika Pirka. Pa zar tolka šteta.. pe šes lubenčiki isečeni.. Kome sg isečeni  lubenčiki da prodamo..