Žene oko nas i život u doba korone

LESKOVAC

Kako je korona promenila svakodnevni život, ovo su priče tri žene iz našeg okruženja.

Marina Đorđević je mlada invalidska penzionerka.

Kaže da Kovid 19 u početku jeste puno uticao na svakodnevni život njene porodice.

Posle su se, kaže, “navikli na ovu situaciji, pa i nije bilo više tako strašno“.

„ Moja ćerka je dobila veliku anksioznost, bila je uplašena jer ja već imam hronične
probleme sa zdravljem. Bila je jako uplašena da mi se nešto ne desi,
pogotovo kad idem u nabavku ili da završavam neke stvari u gradu.
Druga ćerka mi je u inostranstvu, u Nemačkoj, i prve godine nisam
uopšte mogla da je vidim, jer zbog cele situacije niti je ona mogla da
dođe, niti smo mi mogli da odemo tamo. Nemačka je zabranila svaki
ulazak za one koji nemaju radnu vizu ili nisu uži član porodice, a pod
užom porodicom smatraju samo bračne drugove i maloletnu decu“, objašnjava Marina.

Skreće pažnju i da hronični bolesnici nisu mogli da dođu do svojih
lekara i urade redovne preglede. Recimo, onkološki i srčani bolesnici,
što je za njih vrlo bitno“.

Kaže da je korona značajno uticala na kontakte sa ljudima i druženja.

„ Prve godine pogotovu, ćerka nije dozvoljavala da bilo ko uđe u kuću,
ako neko uđe bila je uplašena, što se odrazilo i na njeno psihički i
fizičko zdravlje, jer jedno povlači drugo. Već ove godine je to malo
lakše, stigle su vakcine, svi smo vakcinisani, malo smo se opustili
posle vakcinacije, što je možda pamento, a možda i ne“, prenosi nam svoja sikustva.

„ Ja sam posle druge doze dobila koronu, ali mislim da sam zahvaljujući vakcini tu
koronu preležala kao običan grip, za pet dana, lakše u odnosu na
prehladu koju sam sada imala oko Nove godine i koju sam vukla deset
dana i popila mnogo više antibiotika…“, kaže Marina.

Pitamo je da li je korona uticala na njen ekonomski položaj.

„ Konkretno na mene ne, jer ja sam penzioner, a penzije
su, da tako kažem, sigurne, to nije posao koji zavisi od korone.
Penzije su redovne, a bilo je i dodataka…“, kaže ona.

Ipak, „problem su cene koje su otišle sigurno 15-30% na gore. Ja sam penzioner već pet godina i kada sam počela da primam penzije sa tom penzijom sam mogla nekako da
preguram mesec. Sada, posle pet godina to ne mogu. Da nemam pomoć
ćerke koja radi u inostranstvu ne bih mogla da platim sve račune,
kupim lekove i živim normalno“.

A kako je korona uticala na život žena na selu?

O tome smo razgovarali sa osamdesetogodišnjom Marijom Stojanović koja i dalje vrlo aktivna u kući i u brizi o životinjama koje njena porodica gaji.

„Ja ništa nisam menjala, nigde ne idem, radim po kući, spremam ručak, pomažem oko stoke… Sve je to u dvorištu. Manje ljudi dolazi u kuću u goste, a i mi manje idemo kod drugih. Vakcinisana sam, primila sam tri doze. Ne plašim se korone, ne idem nigde, pa ni korona ne može da dođe kod mene“, rekla nam je Marija .

Olivera Kostić je majka četvoto dece, trojke su se rodile neposredno pre korone.

Kaže da je korona sve dodatno zakomplikovala.

„ Situacija sama po sebi je kompleksna, ali je u našem slučaju bio lakši pristup
medicinskoj negi deteta, bilo je lakše doći do lekara specijalista.
Ovako smo morali da se „snalazimo“, da uglavnom idemo u nekoj našoj
privatnoj režiji, jer nam nisu bile dostupne državne bolnice. Bilo je
da ili nema termina ili su termini neki koji su vrlo daleko, a sa
decom koja su trojke, koja su specifičnog medicinskog statusa, nema
čekanja. To je nešto što mora da se odradi i što je trenutna
problematika“, rekla nam je Olivera.

Kada je u pitanju promena navika kaže da su bile smanjene posete.

„Čak smo i mi išli manje kod drugih ljudi zbog epidemije. Mi smo u porodici svi bili vakcinisani, ali bez obzira, deca su pre svega osetljiva i nismo hteli da ih izložimo bespotrebnom riziku“, objašnjava ovu promenu.

Kaže da korona u slučaju njene porodice nije uticala na ekonomski status.

„Mi imamo prihode iz inostranstva. Da nije tih prihoda verovatno bi uticala“

A ako se sitaucija sa Kovidom 19 produži , kaže da neće biti jednostavno organizovati normalna život.

„Svi dalji planovi se komplikuju, kao što je povratak na posao, odlazak u vrtić, u
kolektiv… Sve to zahteva dodatno angažovanje svih nas, jer ja sam
najčešće sama sa decom. Imam ženu koja mi pomaže, tu su i članovi
porodice, ali svako od nas ima svoje obaveze. Nadamo se da korona neće
odložiti njihov polazak u vrtić i uključenje u kolektiv, jer bi to
onda bilo baš teško uklopiti“, dodala je naša sagovornica

Projekat se realizuje je u okviru Programa malih medijskih grantova
koji finansira Ambasada SAD a administrira Media & Reform Centar Niš.
Stavovi, mišljenja i zaključci izneseni u projektu nužno ne izražavaju
stavove MRCN i Ambasade SAD već isključivo autora.

Prati
Obavesti me o
guest

0 Komentara
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare