LESKOVAC
U organizaciji Leskovačkog kulturnog centra održan je 63. Oktobarski likovni salon. Odlukom žirija prva prva nagrada na ovogodišnjem likovnom salonu dodeljena je Veljku Vučkoviću, umetniku i pedagogu iz Beograda, za ulje na platnu „Slepa ulica“. U obrazloženju za nagradu žiri konstatuje da sa osloncem na elemente filmskog jezika Veljko Vučković na likovno ubedljiv način, a svedenim sredstvima vizuelno artikuliše i metaforički definiše emotivno-psihološka stanja savremenog čoveka, suočenog sa presijom konstantne opasnosti i osećanjem bez izlaza. Druga nagrada dodeljena je Aleksandru Spasiću, umetniku iz Vlasotinca za crtež „Čarobna zemlja“, koji je izveden kombinovanom tehnikom. Filigranski preciznom linijom, sa mnoštvom virtuoznih detalja, Aleksandar Spasić definiše mesto nepotvorene ili zaboravljene prirode, aludirajući misao da adekvatno sagledavanje stvarnosti zahteva sveobuhvatnost i stalnu budnost, kaže se u obrazloženju žirija. Treća nagrada dodeljena je Slobodanu Radojkoviću, umetniku i pedagogu iz Niša, za grafiku „Fragmenti“. Žiri smatra da umetnik tehnikom litografije, a kolažnim postupkom, spajajući zanimljive sekvence mistične atmosfere, anticipira virtuelnu istraživačku sposobnost ličnog pečata, stvarajući delo visoke estetičnosti, alegorijskog konteksta.
Žiri su činili Milica Todorović, muzejski savetnik i umetnički direktor Galerije savremene likovne umetnosti u Nišu, Dragana Kovačić, muzejski savetnik Narodnog muzeja Srbije u Beogradu i Violeta Tomić, viši kustos Galerije Milene Pavlović-Barili u Požarevcu. Oni su od 123 dela, 69 autora, prispelih na konkurs za ovo godišni salon, za izlaganje izabrali 52 rada, 51-og umetnika.
- oktobarski likovni salon otvorila je Milica Todorović, predsednica žirija, istakavši da već godinama prati ovu manifestaciju.
„Odluka organizatora, od pre par godina, da proširi polje delovanja izložbe i učine je dostupnom umetnicima iz cele zemlje, daje pozitivne rezultate ne samo u kvantitativnom, već i u kvalitativnom pogledu. Izložba nije kruto koncepcijski selektovana, već je akcentovana šira likovno-stilska lepeza kreativnih dostignuća umetnika u domenu slikarstva, grafike, crteža i fotografije. U dispersivnoj, ali istovremenoj konsekventnoj selekciji ipak je moguće anticipirati nekoliko globalnih izražajno-stilskih krugova. Brojni su umetnici koji su svoj likovni izraz decentno fundirali i definisali u figurativnom sižeu. Katkad je taj pristup blizak hiperrealističkom iskazu, intimizmu, kolorističkom ekspresionizmu, ali je i metafizičke konotacije. Sa druge strane, takođe priličan broj umetnika, udaljavajući sa od konkretnog i viđenog, koncentriše se na unutrašnji prostor svesti i osećanja, odnosno stvara u domenu asocijativnog i apstraktnog. Različiti su i njihovi međusobni pristupi. Jedni insistiraju na taktivnim vrednostima dela, drugi na pravoj liniji i geometrijskim tendencijama, treći na ekspresiji poteza i dinamičnom ritmu slobodnih linija. Svakako, moramo naglasiti da je pomenuta klasifikacija prilično uslovna, zasnovana na pojedenim dodirnim tačkama, a zapravo svako od umetnika kreće se vlastitim stazama likovnog ostvarenja svog misaonog i emotivnog koda. Umetnici pažljivo osluškuju puls čoveka, prirode, sveta, tradicije, opredeljuju se za različite stilove, teme i motive, direktno ili metaforično komentarišu postojeće ili na slučaju buduće. Kolektivni karakter salona nije ugrozio individualnost umetnika, naprotiv, omogućio je dijalog stilova, tendencija, misli i poruka, koje dolaze od umetnika različitih generacija i lokacija iz brojnih sredina.“
Okupljenima se, u ime lokalne samouprave, obratila Jelena Marković koja je ocenila da Oktobarski likovni salon nije samo izložba, već je to i susret generacija, ideja i stvaralačkih izraza.
„On pokazuje koliko su naši umetnici, bilo da su iz Leskovca ili dolaze iz drugih delova Srbije, predani lepoti, istraživanju i hrabrosti, da kroz umetnost govore o vremenu u kojem živimo.“ (kraj) IS/LJS
