Fronteks suočen sa optužbama za kršenje ljudskih prava

BRISEL

Evropska agencija za graničnu i obalsku stražu Fronteks (Frontex) suočila se sa ozbiljnim optužbama da su njeni pripadnici tolerisali, pa čak i sami učestvovali u zlostavljanju migranata na spoljnim granicama EU. Prema tim optužbama, Fronteks je u pojedinim zemljama okretao glavu od nezakonitog ponašanja njihovih graničnih službi prema izbeglicama, a i sam je kršio ljudska prava migranata prilikom prisilnih deportacija.

Srbija je sporazum sa Fronteksom potpisala u septembru prošle godine i tada je rečeno da će on omogućiti Fonteksu da sprovodi granične provere na teritoriji Srbije, navodeći da će pružati podršku u sprovđenju granične kontrole, ali da neće preuzimati zadatke ili nadležnosti od domaćih organa.

Nemačka javna televizija ARD, britanski dnevnik Gardijan (Guardian) i neprofitni istraživački sajt Korektiv (Correctiv) došli su do internih dokumenata koji pokazuju da su službenici Fronteksa tolerisali da lokalne policije zemalja na spoljnim granicama EU, a posebno Mađarske, Bugarske i Grčke, na migrante huškaju pse i koristi biber sprej i pendreke.

Prema dokumentima do kojih su ti mediji došli u zajedničkoj istrazi, a koji uključuju izveštaje Fronteksovog poverenika za ljudska prava, granične policije tih zemalja koristile su silu i pretnje kako bi migrante ponovo oterale sa teritorije EU, kršeći tako njihovo osnovno pravo da zatraže azil.

U izveštajima su navedeni i primeri deportacije avionima maloletnika bez pratnje roditelja, kao i slučajevi da su izbeglicana tokom deportacije davani lekovi za umirenje, suprotno međunarodnim pravilima.

Istraga pokazuje da su u pojedinim internim izveštajima Fronteksa neke situacije opisane kao “preterana upotreba sile” i “zlostavljanje izbeglica”, ali i da ti izveštaji na kraju često nose oznaku “slučaj zatvoren”.

Šef savetodavnog odbora Fronteksa Štefan Kesler izjavio je da ta agencija može da povuče svoje osoblje iz zemalja na spoljnim granicama EU, i da ako to ne učini i sama postaje saučesnik u eventualnim protivzakonitim radnjama.

Istovremeno, Fronteks je, na pitanje agencije Frans pres, odgovorio da “do sada nije podignuta nijedna žalba” protiv nekog njegovog službenika. Fronteks je dodao da će, “čim bude obavešten o nekom incidentu, stupiti u akciju”.

“Svi službenici koje je rasporedio Fronteks moraju da se drže kodeksa ponašanja koji je Fronteks sastavio posle konsultacija sa svojim partnerima”, saopštila je agencija.

Fronteks je naglasio da, iako može da suspenduje svoje službenike, nema nikakvu “nadležnost nad nacionalnim graničnim organima” niti “ovlašćenje da sprovodi istrage” na teritoriji zemalja članica EU.

Fronteks je kasnije i putem Tvitera kategorično demantovao bilo kakvu umešanost u kršenje ljudskih prava.

“Osuđujemo bilo kakav oblik nehumanog tretmana, deportaciju koja nije u skladu sa procedurom i druge oblike nasilja koji su ilegalni prema Evropskoj povelji o osnovnim pravima”, navodi se u poruci.

Evropska komisija u Briselu saopštila je da je “uvek zabrinuta kada su u pitanju izveštaji o maltretiranju migranata”.

Portparolka Mina Andreeva rekla je da će komisija pratiti optužbe na račun Fronteksa kako bi ustanovila da li su istinite, i delovati u skladu sa tim. “Bilo kakav oblik nasilja ili zlostavljanja migranata i izbeglica je neprihvatljiv”, dodala je Andreeva.

Fronteks, čije je sedište u Varšavi, bio je do početka migrantske krize jedna od manjih agencija EU, čiji je zadatak bila koordinacija delovanja zemalja članica na spoljnim granicama Unije.

Sa početkom migrantske krize, njene nadležnosti rastu pa je krajem 2016. godine transformisana u Evropsku agenciju za graničnu i obalsku stražu.

Evropska komisija je 2018. predložila dalje jačanje Fronteksa i postepeni porast broja njegovih stalnih pograničnih službenika sa 1.500 na 10.000.

Taj cilj prvobitno je trebalo da bude dostignut 2020. godine, ali zemlje članice, koje treba da obezbede osoblje, smatraju da je realni rok 2027. godina.

Ujedno je predviđeno i veliko povećanje budžeta Fronteksa, samo u naredne dve godine za više od 500%.

(Izvor: EurActiv, Foto: Frontex )

Ostavite komentar

avatar
  Prati  
Obavesti me o