МЛИНСКА УЛИЦА ( 31 )

(Сава Димитријевић)

Едне године у јесен  Стојан Бојанић и снае му Нада, жена на Ђоку и Драга, жена на Мику отишли у лојзе у Рударе да покривају шпалир. Придвече, кад се врћали из лојзе – прошли поред воденицу звану Варена воденица. Жена на Ђоку  Драга ( а она била  по лењава ), скинула  мотику од раме и вукла гу по њума све до дома. И кад дошли дома  казала на свекра:

– Тато – до Варену воденицу носи матику на раме, а од воденицу на овамо  – дошло ми да гу вучем!

А  свекар ву рекја:

– Снао, боље да си гу ујанула па она тебе да те донесе до дома! Ти снао кад си таква – неће да дочекаш Ђурђевицу ( Ђурђевдан )у моју кућу!

Компетан текст у лесковачком недељнику Нова Наша реч  број 39