Kako su radila preduzeća i ustanove čiji je osnivač grad

0 komentara

LESKOVAC

Drugog dana rada 11. sednice Skupštine grada,  odbornici su raspravljali o radu i finansijskom poslovanju javnih, javno-komunalnih preduzeća, ustanova i organizacija čiji je osnivač grad Leskovac.

Uvojene su izmene i dopune plana i programa poslovanja JKP „Vodovod“ za 2017. godinu, kao i plan korišćenja subvencija iz budžeta grada Leskovca od strane ovog preduzeća u tekućoj godini. To je bio povod da opozicija direktoru postavi niz pitanja.

„Komunalac“ je ovog trenutka objektivno u minusu od 120 miliona dinara, što će na kraju platiti građani ovog grada, istakao je šef odborničke grupe SDS Nebojša Cakić. Subvencije grada iznose 3 miliona, ali grad u suštiti donira kompletno poslovanje ovog preduzeća, jer je 50 do 60 posto prihoda „Komunalca“ na teret budžeta.

Odbornici SDS-a i na ovoj sednici pokrenuli su pitanje tužbe koju je sadašnji direktor „Komunalca“ Vladimir Sinadinović pokrenuo protiv grada, i postavili pitanje da li je takav potez moralan, budući da se osuđuju drugu radnici koji tuže svoje preduzeće.  Sinadinović je odgovorio da je tužbu protiv JP „Dom“ podigao dok je obavljao stručnu praksu u ovom preduzeću, jer mu je onemogućeno da polaže državni stručni ispit, ali je od izvršenja presude odustao.

Nenand Zdravković iz SDS-a govorio je o konkretnom slučaju građana Leskovca koji su imali problema na Svetoilijskom groblju. On je rekao da se postavljanjem rampe na novom groblju građani onemogućavaju da dođu do parcela, urede ih i dovezu spomenike, dok je se za prelazak preko rampe plaća taksa od nekoliko hiljada. Postavio je i pitanje kako je moguće da je oivičavanje groblja koje vrši ovo preduzeće višestruko skuplje nego kada građani sami organizuju ovaj posao.

Gradonačelnik Leskovca Goran Cvetanović rekao je da rampe treba da postoje, i da je to predviđeno gradskom odlukom. Stanje na groblju i sada nije idealno, a li je daleko bolje nego li pre desetak godina, a najbitnije je da sva javna preduzeća, pa i „Komunalac“, moraju tržišno da posluju, naglasio je on.

Još jednom je pokrenuto pitanje visine plate, a odgovor je dao gradonačelnik,  da plata Sinadinovića, nakon smanjenja, iznosi 86.000 dinara.

Šefica odborničke grupe DS Jelena Spirić pohvalila je činjenicu da je JKP „Komunalac“ sačinio plan korišćenja subvencija, jer ova stranka to traži u dužem vremskom periodu. Ipak, ona je ukazala i na brojne manjkavosti u radu i postavila pitanje zašto je broj radnika povećan za četiri, kada je programom poslovanja bilo predviđeno njihovo smanjenje. Dobila je odgovor da nije reč o prijemu novih radnika, već o ljudima koji su prebačeni po intersnom konkursu iz Direkcije.

I kupovina novog traktora bila je predmet interesovanja opozicije. Nenad Zdravković iz SDS-a je izneo mišljenje da je traktor plaćen za trećinu skuplje, zato što nije nabavljen direktno od proizvođača. Dobio je odgovor da bi takav postupak bio protivzakonit, i da je jedini legalni put nabavke opreme izbor najpovoljnijeg ponuđača putem tendera.

Predsedavajući Skupštinom dobio je više kritika odbornika, kao i gradonačelnika, jer dozvoljava da diskusija teče mimo dnevnog reda. Tako su i na ovoj sednici spominjani „žuti“, ko je šta uradio i koliko ostavio gradu, a nisu izostala ni prepucavanja koja su za temu imala lični i profesionalni život pojednih odbornika.

PROBLEMI U JKP – KO JE KRIV?

Diskutujući o izveštajima o radu i finansijskom poslovanju u 2016. godini nekoliko javnih i javno-komunalnih preduzeća: Direkciji (sada „Urbanizam i izgradnja), „Domu“, „Pijaci“, „Vodovodu“, „Komunalcu“, „Toplani“, „Grdelici“ i Gradskoj autobuskoj stanici, odbornici su najviše pažnje posvetili onima koji su u najvećim problemima.

Vezano za poslovanje JP „Dom“ gradonačelnik Cvetanović je naglasio da  su lošem stanju doprineli i „svi politički akteri u gradu“, i kao primer je naveo političke stranke koje na ime zakupnine duguju poprilične iznose.  Tako DS duguje  484.563 dinara (ili 43 meseci), SDS – 176.436 dinara (33 meseca), SNS – 45.000 dinara (tri meseca) i JS – 6.000 dinara (jednomesečno dugovanje).

Vezano za poslovanje „Doma“ opoziciona SDS je postavila brojna druga pitanja: da li je direktor omogućio radnicima kupovinu radijatora, vrata i laminata bez odluke nadzornog dobora, da li je lokal u ulici Moše Pijade 21 dat u zakup bez licitacije, da li se lokal u ulici 7. juli broj 2 izdaje u podzakup, da li se dešava da veliki dužnici promene ime zakupca, kako bi izbelgi stare obaveze, šta je „Dom“ preduzeo povodom rušenja lokala na Niškoj ulici, gde se sada nalazi parkiralište, da li upošljenici „Doma“ koriste stanove kojima gazduje ovo predzeća, bez ugovora i plaćanja zakupa i drugo. Postavljeno je i pitanje da li je DRI imala primedbi na rad Direkcije i da li je bilo prekršajnih ili krivičnih prijava.

I JP „Pijaca“, zbog lošeg finansijskog stanja, bila je „na tapetu“ opozicije. Nenad Zdravković iz SDS-a je podsetio da je gubitak ovog preduzeća, od kada je na njegovom čelu sadašnji direktor povećan od 27 na 133 miliona, dok je samo u poslednja četiri meseca dug za plate povećan za 12 miliona dinara. Ukazano je i na to da su obadva sindikata u preduzeću direktoru izglasala nepoverenje, što je dovoljan razlog, po mišljenju opozicije, da on napusti funkiciju. Zdravković je pozvao odbornike da ne usvoje izveštaj ovog javnog preduzeća.

O poslovanju „Pijace“ diskutovao je i odbornik DS-a Igor Kocić, koji je izneo nekoliko „zamerki“ na način rukovođenja firmom. On je primetio da se nikada nije desilo da jedna firma čini je osnivač grad blokira dugu firmu, kao što je to bilo u slučaju „Toplane“ i „Pijace“. On je upozorio da bi, kada bi svi radnici tužili za zaostale plate, firma propala. Zamerio je direktoru i zbog loše određenih koeficijenata plata i predložio linearno primanje plata od po 27.000 dinara, što bi, po njegovom mišljnju, preduzeće izvuklo iz problema za godinu dana. Kocić je ukazao i na brojne druge objektivne okolnosti koje su dovele do loših rezultata – vanpijačne prodaje, smanjenju broja tezgi na novoj pijaci sa 220 na 110 i td.

Gradonačelnik Cvetanović je pobrojao investicije koje je grad u dužem vremenskom periodu sproveo u cilju stvaranja boljih uslova za rad „Pijace“. Odbornica Jelena Spirić je pak postavila pitanje zbog čega i „Pijaca“ nije dobijala subvencije iz gradske kase, kao što je slučaj sa „Komunalcem“ i „Toplanom“. Izbor novog direktora iz redova zapošljenih predložio je odbornik SDS-a Bratislav Prokopović.

Šef odborničke grupe SPS Dragan Savić, govoreći o objektivnim razlozima koji su doveli do prolema u radu ovog javnog preduzeća, ukazao je na to da oni imaju dublju vremensku pozadinu, i da se krivica nikako ne može isključivo prebaciti na sadašnjeg  direktora. Dva direktora koja su obavljala tu funkciju pre Miloševića zaposlila su 50 novih radnika, to su bila politička zapošljavanja, ukazao je on.

Manje vremena odbornici su posvetili radu JKP „Vodovod“ i JKP „Toplana“, između ostalog, predloženo je odjedinjavanje plaćanja komunalnih usluga, postavljeno je pitanje zašto često pucaju cevi, dok je odbornik SDS-a Bratislav Prokopović zatražio ostavku direktorke  JKP „Vodovod“ i JKP „Grdelica“ jer, po njegovom mišljenju, ovo preduzeće ne radi uspešno. Nebojša Cakić je upitao zbog čega „Toplana“ vrši nabavku duplo veće količine energenata nego ranijih godina, i izrazio je sumnju da je reč o nameri da se neki dobavljači spreče da učestvuju na tenderu.

Dragoljub Živković iz SDS-a govorio je o radu „Toplane“ i „Vodovoda“. „Vodovod“ je džin na staklenim nogama, a koristi se manje od 30 posto vodnih potencijala kojima raspolaže grad. Vodosistem „Barje“ ima regionalni značaj, ali ne ostvaruje regionalnu funkciju, pa zbog toga treba učiniti ozbiljne  napore da se taj resurs stavi u funkciju. Vrlo je važno i raditi na smanjenju gubitka vode, koji je sada veliki, istakao je Živković.

Odobornici opozicije oštro su reagovali na to što je većina njihovih pitanja ostala bez odgovora. Od 40-tak pitanja po osam tačaka opozicija nije dobila ni jedan odgovor, rekao je Nenad Zdravković, sa čim se složila i Jelena Spirić.

IZVEŠTAJI O RADU USTANOVA

Dok vladajuća većina smatra da je Dom zrdavlja u protekloj godini dobro radio i da je učinjeno mnogo na poboljšavanju primarne zdravtvene zaštite na teritoriji grada, takvog mišljenja nije bila i opozicija.

Nebojša Cakić, šef odborničke grupe SDS, ukazao je na to da sa 9. martom tekuće godine blokada od zdravstvene ustanove iznosi 209 miliona dinara, i da je trajala 1.097 dana. On smatra da je neistinita tvrdnja da je problem Doma zdravlja uzrokovan isključivo problemima sa stomatologijom. Problemi potiču iz vremena kada je direktor Doma bio Nebojša Dimitrijević, koji je primio 60 neugovorenih radnika. A 2014. godine, umesto da se rešava problem prekobrojnih ljudi, primljeno je još 20 osoba na određeno vreme. Oni ljudi su, po tvrdnji Cakića, nakon toga prebačeni u bolnicu, a, kaže Cakić, to su pretežno ljudi sa poptuno neadekvatnim kvalifikacijama, koje nemaju nikakve veze sa zdravstvom.

Nenad Zdravković iz iste stranke izneo je podatak koji je, kako je rekao, preuzet sa sajta Ministrstva zdravlja. Ovo ministrstvo je odobrilo zapošljavanje 2.100 medicinskih radnika tokom ove godine, dok Leskovac nije dobio odobrenje ni za jednog novozaposlenog. Ovo će dovesti do još većeg odliva ljudi iz Leskovca u druge gradove i u inostrantsvo.

Gradonačelnik Cvetanović je rekao da ova tvrdnja nije tačna, i da će u Leskovcu biti zapošljeno 40 medicinskih sestara i tehničara. On je podsetio da je prošle godine grad vratio dug prema stomatolozima od 111 miliona dinara, a da su za milion i po smanjeni izdaci zbog prebacivanja ljudi u bolnicu. Blokada će do kraja godine sigurno biti rešena na sistematski način, poručio je Goran Cvetanović.

Na ovakvu tvrdnju je reagovao odbornik Nenad Zdravković, citirajući ministra zdravlja Lončara koji je rekao da lokalne samouprave moraju same da rešavaju probleme koje imaju domovi zdravlja i apoteke, jer su „direktore same birale“.

Da li je u skladu sa Zakonom o zdravstvu da se zdravstveni pregledi obavljaju u neuslovnim prostorijama, odnosno u prostorijama stranaka, čime se u izbornim ciklusima  zdravstvom i mladim lekarima politički manipuliše, pitanje je koje je postavila šefica odborničke grupe DS Jelena Spirić, i naglasila da je umesto ovakvih aktivnosti vladajuće stranke potrebno širiti mrežu zdravstvenih ustanova.

Izveštaj o radu centra za socijalni rad odbornici su usvojili uglavnom sa rečima hvale, mada je bilo i dobronamernih kritika i sugestija

Ali zato su izveštaji o radu ALER-a i Stambene agencije bili povod za dužu diskusiju. Glavna zamerka opozicije odnosila se na to da u poslednjih pet godina agencija nije dovela ni jednog ivestitora, što je u stvari njen osnovni zadatak, ali se zato bavila poslovima koji uopšte nisu u njenoj nadležnosti. Nedojša Cakić  je rekao da je i ono što je urađeno nepotpuno i nedovoljno, tako da je sređen kanjon Vučjanke, ali pijaće vode nema, govori se o seoskom turizmu, ali nema podataka koliko je ostvareno noćenja i prihoda od boravišnih taksi. Dobro je što je agencija ukinuta, smatraju u SDS-u, ali su isti ljudi otišli u Odeljenje za društvene delatnosti, koje će stoga nadalje biti pod stalnom „lupom“ opozicije.

Nenad Zdravković iz SDS-a je postavio pitanje ko gazduje stanovima stambene solidarnosti, i naglasio da je i DRI konstatovala da su u Leskovcu ove stanove dobile firme koje za to nisu dale ni dinara. Zdravković je postavio i pitanje sistema video nadzora, koji je po njegovim rečima u katastrofalnom stanju, sa polomljenim kamerama i isčupanim kablovima, kao i ko ima prisup ovakvom sistemu.

BRATISLAV PEŠIĆ BIO ISTOVREMENO DIREKTOR U LESKOVCU  I PROFESOR  U PROKUPLJU ZAKONITO?

Pitanje kome su odbornici SDS-a posvetili posebnu pažnju odnosilo se na bivšeg direktora PSSS-a Bratislava Pešića. Nenad Zdravković je izneo podatak da je Pešić, u vreme kada je obavljao funkciju direktora PSSS-a, bio stalni upošljenik Visoke poljoprivredne škole u Prokuplju. Njegovo imenovanje, kao predsednica skupštine društva, podržala je i Verica Mičić, inače uposlenica ALER-a. Zdravković je postavio pitanje da li je Pešić funciju direktora obavljao po zakonu. Gradonačelnik Cvetanović  odgovorio je da je PSSS pod ingerencijom Republike i pod stalnim nadzorom budžetske inspekcije. Pešić je kao direktor bio angažovan posebnim ugovorom van radnog odnosa, sa trećinom radnog vremena. Zatraženo je i mišljenje Agencije za borbu protiv korupcije, koja je rekla da sukoba nadležnosti nema, istakao je gradonačelnik.

 

Ostavite komentar

Neka Vaš komentar bude prvi!

Obavesti me o
avatar
wpDiscuz